Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић најавила је данас, на Нуклеарном самиту у Паризу, да би Србија могла око 2040. године да добије прву нуклеарну електрану на мрежи и да ће за то бити потребно око 10 милијарди евра.
“План је да око 2040. имамо већ прве капацитете производње електричне енергије из нуклеарних постројења и то је наш чврст циљ у смислу да морамо постепено замењивати и старе термо блокове и зато нам је потребан стабилан развој базне енергије”, рекла је Ђедовић Хандановић за Танјуг на самиту.
На представљању плана развоја Србије до 2035. године најављено је да ће у том периоду бити потребно за развој нуклеарног програма најмање три милијарде евра, а Ђедовић Хандановић каже да ће до 2040. бити потребно око 10 милијарди евра.
“Да будемо веома реални до 2040. процењујемо да је потребно око 10 милијарди евра”, рекла је министарка на питање колико ће бити потребно укупно средстава.
Напоменула је да треба урачунати и инфлацију и све друге трошкове који треба да се поднесу за пројектовање и развој програма, као и за развој институција.
“Наравно највећи део ће бити за изградњу нуклеарног постројења и пуштање у рад, где морамо и да се одлучимо за технологију. Та постројења су веома инвестиционо захтевна и са високим трошковима, али и дуг период експлоатације, значи могу да раде 50, 60, 70 година и више од тога, уколико се адекватно одржавају. Пре свега, имају висок капацитет рада, што значи негде 95 одсто могу од инсталисаних капацитета да дају енергије, што је изузетно висок однос. И наравно, у том смислу ми морамо та средства да планирамо и обезбедимо, јер морамо да осигурамо довољно енергије за нашу земљу, за наше грађане и привреду, као и за будуће генерације”, истакла је Ђедовић Хандановић.
Она је истакла да је други Нуклеарни самит у Паризу изузетна прилика да у име председника Александра Вучића на том скупу, где има више од 30 земаља и шефова држава, али и министара из целог света, представи планове и програме Републике Србије када је у питању развој цивилног нуклеарног програма.
“Представила сам наше планове 2030-2035, где планирамо улазак у развој нуклеарног програма, али и почетак градње прве нуклеарне електране пре 2035. Где ћемо уложити до тада око три милијарди евра за развој програма. Ми смо прелиминарну студију о развоју програма завршили са француским EDF-ом уз њихову подршку. Подсећам да је Француска лидер када је у питању коришћење нуклеарне енергије у Европи и да ћемо резултате те студије представити јавности веома брзо”, рекла је Ђедовић Хандановић.
Истакла је да наша земља наставља сарадњу Француском електропривредом (EDF) и да очекујем посету генералног директора Бернара Фонтане већ крајем ове недеље и да ћемо потписати писмо о намерама о даљој сарадњи.
“Значи о развоју додатне четири студије у оквиру 19 корака који предвиђа Међународна агенција за атомску енергију. Фокусираћемо се на развој људских ресурса, на законодавни оквир, на институционални оквир, значи шта је све оно што морамо да урадимо по питању законодавства, по питању јачања институција, али и по питању, наравно, односа јавног мњења према коришћењу нуклеарне енергије у Србији”, навела је министарка.
Указала је, како је рекла, да наступа ера нуклеарне енергије и поручила да Србија жели да буде део те ренесансе.
“Нама треба стабилан извор базне енергије. Ми се ослањамо већински на наше термоелектране или и на хидроелектране. Имамо у плану и развој обновљивих извора енергије и ветропаркова и соларних електрана, али без базне енергије ми не можемо да планирамо раст и развој економски, али и сигурност снабдевања за наше грађане”, навела је Ђедовић Хандановић.
Србија ће наравно, како је рекла, улагати и у гасне електране чија ће изградња бити веома брзо започета.
“Гасне електране ће нам служити у том периоду транзиције до 2045. и 2050. А све са циљем да смањимо емисије штетних гасова”, додала је она.
Ђедовић Хандановић ће вечерас присуствовати и вечери у Јелисејској палати за шефове делегација коју приређује председник Макрон као домаћин самита.
“Пре свега Србија и Француска имају изузетно добро развијену и политичку и економску сарадњу и то је захваљујући и добрим односима председника Вучића и председника Макрона. И у том смислу, значи, Србија је веома добро препозната на овом самиту. Ја мислим да ће та вечера у Јелисејској палати бити прилика да и у неформалнијем амбијенту разменимо и мишљење, идеје и планове, наравно са Француском као са домаћином, али и са осталим земљама учесницама. Ту су и председница ЕК Урсула фон дер Лајен, ту је директор Међународне агенције за атомску енергију, која мора нас да прати у нашем развоју програма и верификује све оно што ми радимо”, рекла је она.
Додала је да ће ту бити и премијери Роберт Фицо из Словачке, Киријакос Мицотакис из Грчке и други.
“За нас је битно да смо овде, да покажемо амбицију, да покажемо жељу. План који Србија има 2035 који смо показали и представили грађанима у прошлу суботу и да наравно развијамо наше партнерства са земљама које имају јаку базу и које могу да нам помогну у развоју нашег нуклеарног програма.
На самиту, у конгресном центру “La Seine Musicale”, учествују представници скоро 50 земаља из целог света, а Србију представља министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.
Други Нуклеарни самит одржава се у организацији Владе Француске и Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА).
Самит окупља шефове држава и влада, представнике међународних организација, финансијских институција и индустрије, са циљем да се нуклеарна енергија позиционира као кључни ослонац глобалне транзиције ка чистим изворима енергије.
Ђедовић: Желимо да будемо део нуклеарне ренесансе и одрживог развоја
Министарка је поручила да Србија у предстојећој ери електричне енергије жели да буде део нуклеарне ренесансе која се дешава у свету кроз партнерства, нове технологије и одрживи развој.
Ђедовић Хандановић је нагласила да је Србија сада на раскрсници на којој се доносе одлуке које ће обликовати наш енергетски сектор у наредним деценијама.
“Енергетика се планира деценијама унапред и захтева храбре одлуке данас за наредних 50 година, а нама је потребна стабилна енергија за стабилну Србију. Потребно нам је више електричне енергије за развој наше економије, нових технологија, вештачке интелигенције, а то значи да нам је потребна и нуклеарна електрана до 2040. године да бисмо остварили наше циљеве и подржали привредни раст и развој. Енергетика је база, а нуклеарна енергија даје чврсту базу, рекла је министарка на самиту који организују Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) и Француска.
Ђедовић Хандановић је истакла да растућа глобална потражња за чистом енергијом, са снажном улогом вештачке интелигенције и дата центара, захтева да данас планирамо и делујемо, на стратешки, еколошки и друштвено одговоран начин, ако желимо да будемо спремни за изазове сутрашњице.
“Знамо да је Србија новајлија у нуклеарном свету, јер смо се деценијама ослањали на угаљ и хидроенергију. Пре 18 месеци одлучили смо да променимо тај приступ и укинули смо забрану коришћења нуклеарне енергије и сада смо у фази 1 развоја нашег нуклеарног програма, у складу са смерницама Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Србија је на раскрсници на којој се доносе одлуке које ће обликовати наш енергетски сектор у наредним деценијама, а наши инвестициони планови до 2030. и 2035. године предвиђају нуклеарну енергију као један од стубова развоја нашег енергетског сектора, рекла је Ђедовић Хандановић.
Истакла је да је циљ да се фаза 1 заврши до средине 2027, што значи да имамо све информације потребне за доношење информисане одлуке о нуклеарном програму.
“До 2032. године, требало би да, у смислу наших институционалних, регулаторних и стручних капацитета, имамо довољно капацитета за избор технологије и улазак у процес изградње, тако да око 2040. можемо имати нуклеарну електрану на мрежи. Желимо да искористимо поновни успон нуклеарне енергије у свету како бисмо подржали наше дугорочне циљеве енергетске безбедности, енергетске независности и одрживе енергетске транзиције. То би имало позитиван утицај и на домаћу индустрију, стварајући нове ланце вредности, нова радна места и јачајући нашу базу стручњака, инжењера и техничара, рекла је министарка.
Ђедовић Хандановић је нагласила важност нове рунде техничке сарадње са ИАЕА, где ће агенција пружати подршку, између осталог, кроз програме стипендија и обука, јачање регулаторних капацитета, развој безбедносних стандарда.
Најавила је и да ће ускоро у Србију доћи висока делегација француске компаније ЕДФ, са којима би требало да буде потписано писмо о намерама за наставак сарадње у фази1 развоја нуклеарног програма и израду додатне четири студије које се тичу људских ресурса, анализе законодавног оквира и јавног мњења.
Ђедовић Хандановић је учествовала и на панелу који је модерирао француски министар за Европу и спољне послове Жан-Ноел Баро, а панелисти су били и генерални секретар Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) Матијас Корман, председник Афричке комисије за нуклеарну енергију (АФКОНЕ) Гаспар Лијоко Мбојо, председник Кинеске националне нуклеарне корпорације (ЦННЦ) Јанфенг Шен и председник, генерални директор Француске електропривреде (ЕДФ) Бернар Фонтана, извршни саветник у Wестингхоусе Елецтриц Цомпанy Жак Беснаину и председник Групе европских општина са нуклеарним постројењима (ГМФ) и градоначелник Борселе Гербен Дајкстерхуис.
Макрон: Потребна нам је нуклеарна енергија, покретач напретка и независности
Председник Француске Емануел Макрон поручио је данас на отварању другог Нуклеарног самита у Паризу да нам је потребна нуклеарна енергија као покретач напретка и независности.
“Велика је част за Француску да данас у Паризу буде домаћин овог међународног самита о нуклеарној енергији. Разлог због којег смо овде као представници влада, научника, људи из индустрије и цивилног друштва јесте што сви делимо веома једноставно уверење да нам је потребна нуклеарна енергија, јер је она покретач напретка, просперитета и независности”, рекао је Макрон у обраћању, у присуству председнице Европске комисије Урсуле вон дер Лајен и генералног директора ИАЕА Рафаела Гросија.
На самиту, у конгресном центру “La Seine Musicale”, учествују представници скоро 50 земаља из целог света, међу којима је и министарка енергетике и рударства Србије Дубравка Ђедовић Хандановић.
“Овај самит се одржава, наравно, у веома специфичном контексту, јер се данас нуклеарна енергија повезује са актуелним сукобом у Ирану и на Блиском истоку. Такође, овај самит се одржава тачно 15 година након катастрофе у Фукушими. У име свих вас, упућујем братску мисао народу Јапана, породицама, расељеним особама, као и херојској радничкој и спасилачкој екипи и инжењерима који су поднели огромне жртве да би спречили најгоре”, рекао је Макрон.
Додао је да је прошло 15 година и да се све од тада променио.
“Ништа неће избрисати ову бол, али то значи да морамо бити стално усредсређени на безбедност, будност и пажњу. Од 2011. године научене су лекције. Најстрожији стандарди и инспекције су ојачани, а технологија је напредовала. Сада можемо рећи да је нуклеарна енергија сигурна”, истакао је Макрон.
Лајен: Нуклеарна енергија и ОИЕ најмоћнији енергетски микс, ЕУ може да буде предводник
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је данас на отварању другог Нуклеарног самита у Паризу да нуклеарна енергија и обновљиви извори енергије представљају најбољи и најмоћнији енергетски микс и поручила да би Европа поново могла да буде предводник у свету у нуклеарној технологији.
“Смањење удела обновљивих извора била је, гледајући уназад, стратешка грешка за Европу, да окрене леђа поузданом, приступачном извору енергије са ниском емисијом. Ово би требало да се промени из два добра разлога. Прво, зато што нуклеарна енергија и обновљиви извори имају кључну улогу. То је комбинација која је најмоћнија. Јер оно што нам је потребно јесте најбољи укупни енергетски микс – чист, приступачан и отпоран, али и европски”, нагласила је Фон дер Лајен у обраћању, које је присуствовао и председник Француске Емануел Макрон.
Како је рекла, обновљиви извори производе струју по најнижој цени, али је та производња нестабилна.
“Зато морамо да инвестирамо и у складиштење и флексибилност потражње и да изградимо нашу мрежу. Нуклеарна енергија је поуздана и обезбеђује електричну енергију током целе године, 24 сата дневно. Дакле, најефикаснији систем комбинује нуклеарну и обновљиву енергију и темељи се на складиштењу, флексибилности и мрежи”, навела је председница ЕК.
Други разлог је, каже, тај што је Европа била пионир у нуклеарној технологији и могла би поново да предводи свет у томе.
“Нуклеарни реактори следеће генерације могли би да постану европски и високотехнолошки, са виском вредношћу у извозу. И то нас данас доводи у Париз. Последњих година смо сведоци глобалног оживљавања нуклеарне енергије, а Европа жели да буде део тога”, навела је Фон дер Лајен.
Додала је да је Европа прошле године променили правила како би проширила подршку нуклеарној фисији и гориву.
Преузмите андроид апликацију.
