Na današnji dan 1893. godine rođen je srpski pisac Miloš Crnjanski. Osim po svom književnom opusu zapamćen je i po doprinosu koji je imao u novinarstvu, a jedno vreme se bavio profesurom. Međutim, činjenica koja se često izostavlja u njegovoj biografiji, jeste da je gajio ogromnu strast ka fudbalu.
Crnjanski je jedan od najbitnijih srpskih književnika. Završio je Filozofski fakultetu u Beogradu, a školovao se i u Beču i Parizu. Od 1928. radio je na Pres birou vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Jugoslavije).
Njegov roman „Seobe“, čiji je prvi deo napisao 1929. a drugi 1962. godine, smatra se kultnim delom i jedinstvenim istorijskim zapisom. U njemu je opisivao tragično rasejanje Srba na širokim prostorima Srednje Evrope i južne Rusije.
Ostatak njegovog književnog opusa čine: romani „Dnevnik o Čarnojeviću“, „Kap španske krvi“, „Kod Hiperborejca“, „Roman o Londonu“, pesme „Lirika Itake“, „Lament nad Beogradom“, novela „Priča o muškom“, drame „Maska“, „Konak“, „Nikola Tesla“, putopisi „Ljubav u Toskani“, „Knjiga o Nemačkoj“, „Naša nebesa“, „Naše plaže na Jadranu“, „Boka Kotorska“, „Embahade“.
Takođe je pisao i poeziju, koja se do dana današnjeg smatra neprevaziđenom.
Pored svih ovih dostignuća, Crnjanski je uvek ostavljao vremena da se posveti i fudbalu.
Od malih nogu je zavoleo ovu igru. Još kao dete u Temišvaru, igrao je za reprezentaciju škole, a od sedmog razreda nastupao je u profesionalnom klubu železničara „Kinjiži“. Isticao je da fudbal ne da mu nije smetao da bude odličan đak, nego mu je i očeličio zdravlje.
Njegova fudbalska karijera može pouzdano da se prati samo kada je reč o periodu kada je igrao u Banatu iz Pančeva, zahvaljujući tekstovima iz lista „Pančevac“.
Za Banat je počeo da igra u jesen 1921. Godine kada je u Pančevo došao kao profesor gimnastike i srpskog jezika u Državnoj gimnaziji. Jedan od njegovih đaka, Bogoljub Bata Stojković, pričao je za „Pančevac“ o Crnjanskom kao fudbaleru: „Igrao je centra ili polutku, često je davao i golove. Oduševljavalo ga je igranje fudbala. Bio je brz, srčan, ali i prgav igrač, pa i svađalica pri svakoj, pa i najmanjoj nepravdi u igri“.
Stanojlo Joksić koji je bio fudbalski sudija sećao se da se Crnjanski isticao „tehnički doteranom igrom i lepim kombinacijama“, ali da je na skoro svaku njegovu odluku reagovao previše temperamentno.
Za list „Sportista“, čiji je bio i jedan od osnivača, dao je u junu 1930. intervju u kom kaže: „Dao bih svoju nagradu Akademije da igram u prvom timu Jugoslavije!“
Među njegovim đacima iz Četvrte muške gimnazije u Beogradu bili su i čuveni Milutin Ivković Milutinac, Momčilo Đokić i Branislav Hrnjiček, članovi reprezentacije Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu, u Urugvaju, 1930. godine.
Dičio se njima. U tom intervjuu rekao je i: „Stalno sam na svim većim utakmicama i smatram da fudbal treba da bude lepa muška igra da ga i književnici praktikuju kako bi jednom iščezli oni zastareli pojmovi o ‘prefinjenim intelektualcima’ i ‘bolesnim pesnicima’.“
Njegova ljubav prema sportu i fudbalu bila je nesvakidašnja, to je u članku o Milošu Crnjanskom pisao Ante Anđelković.
„On je uvek na utakmici. Na svakoj. Pogreši li sudija, on glasno protestuje, zaostaje li igrač, on je nervozan, promaši li golgeter, on je bled. Miloš Crnjanski nije došao da ga vide. On ne gleda. On proživljuje utakmicu. On živi sport. Pa ipak, desetine hiljada sledbenika moderne, stotine hiljada čitalaca ‘Politike’ dive se kristalnoj suptilnosti, supernaturalističke sinteze u pripoveci Miloša Crnjanskog, a u ‘Sportisti’ niste nikad sreli Miloša Crnjanskog“, piše u tekstu.
Zaljubljenici u fudbal sa ovih prostora često imaju u srcu zaključane boje jednog kluba, kojem su obično privrženi od detinjstva. U srcu Miloša Crnjanskog to su bile crveno-bele boje, u jednom razgovoru sa Vladimirom Bunjcem pisac je otkrio da je strastveni navijač Crvene zvezde.
„Drugovali ste sa Andrićem… Drugovali ste i sa Krležom, iako ste se nešto kasnije razišli. To me intrigira, da vas nešto upitam. Vidite, kod nas su obično, pored ostalog, ljudi podeljeni na one koji navijaju za Partizan, Zvezdu, Hajduk…“, formulisao je pitanje Bunjac, a Crnjanski ga je prekinuo: „ja navijam za Zvezdu, ali – nastavite.“
Za kraj ovog teksta, kao bi vam dočarali količinu ljubavi koju je čuveni književnik gajio prema ovoj igri, podelićemo njegovu izjavu koja i dan danas ima mitološki status: „Sve što sam napisao ne vredi kao jedna fudbalska utakmica“
Može li novosadski derbi napuniti „Karađorđe“? Igra se za malu Zaru, cene karata simbolične
Preuzmite android aplikaciju.
