Председник Републичке изборне комисије Владимир Димитријевић рекао је вечерас за Танјуг да је рок за предају изборних листа истакао 26. новембра у поноћ и да је до сада листе предало укупно 20 подносилаца, од чега је проглашено 17 изборних листа.
Према његовим речима једна листа је одбијена, док су две изборне листе у поступку и треба да доставе одговарајућу документацију и, како каже, биће предмет разматрања на некој од наредних седница РИК-а.
„Што се тиче избора у иностранству, рок за подношење пријава бирача да ће гласати у иностранству је истекао 25. новембра у поноћ. Републичка изборна комисија је на основу предлога Министарства спољних послова донела решење да ће се гласати у иностранству на укупно 81 бирачком месту у иностранству и укупно 35 страних држава“, рекао је Димтријевић.
Гласање у иностранству ће се спровести у свим државама такође у недељу 17. децембра у периоду од 7 до 20 часова, осим у четири државе, Португалији, Уједињеном краљевству, Канади, односно САД, где ће се спровести 16. децембра такође у периоду од 7 до 20 часова.
Он је истакао да привремене приштинске институције на челу са Аљбином Куртијем нису и овог пута дозволиле да грађани гласају на територији КиМ и да је РИК у складу са дописом Канцеларије за КиМ донео одлуку да ће се гласање вршити у Врању, Куршумлији, Тутину и Рашкој на укупно 51 бирачком месту.
Оно што предстоји до избора 17. децембра, каже Димитријевић, јесте утврђивање сталног, односно проширеног састава бирачких одбора, предлози се подносе до 1. децембра, а доношење решења је 6. децембра.
„Поред тога, Републичка изборна комисија је обавезна и да донесе такозвано решење утврђивања збирне и изборне листе, када ћемо коначно знати број изборних листа на овом гласачком листићу до 1. децембра“, навео је Димитријевић.
На питање да ли има простора за спекулације које се могу чути да у бирачком списку има „фантомских бирача“, Димитријевић подсећа да спекулација увек има, али да у име Министарства државне управе и локалне самоуправе, које је надлежно за бирачки списак, може да тврди да је он далеко уређенији и прецизнији него што је икада био, посебно сада када су развијене информационе технологије.
На питање да ли постоји могућност за било какве злоупотребе изборног процеса током самог процеса или на дан избора, имајући у виду да опозиција унапред говори о могућим „изборним крађама“, Димитријевић тврди да за то нема никакве основе.
„У саставу бирачких одбора на преко 8000 бирачких места биће заступљени сви представници изборних листа, односно парламентарних странака.
То подразумева и стални и проширени састав бирачких одбора“, рекао је Димтријевић и прецизирао да ће у стални саставу бирачких одбора које образују локалне изборне комисије на предлог парламентарних посланичких група чинити око 50.000 људи.
„Поред њих сваки подносилац проглашене изборне листе има право на још једног члана и једног заменика. Очекујемо још једно преко 150.000 људи у проширеном саставу што укупно чини преко 200.000 људи на преко 8.000 бирачких места на којима ћемо гласати“, истакао је Димитријевић.
Како каже, готово на сваком бирачком месту очекује се и присуство домаћих и страних посматрача, а у претходном изборном циклусу било их је преко 5000.
На питање да прецизира колико ће опозиција имати својих контролора, Димитријевић понавља да стални састав бирачких одбора предлажу посланичке групе које су заступљене у скуштини на тај нацин да ниједна посланичка група не може имати 50 одсто бирачких места, односно половину сталног састава чине представници владајуће коалиције, а половину представници опозиције у парламенту.
„Поред тога проширени састав чине и представници проглашених изборних листа тако да практично у коначном салду већину на бирачким местима што се тице бирачких одбора чине представници опозиције односно на предлог опозиционих странака“, рекао је Димитријевић.
Упитан колико се очекује страних, а колико домаћих посматрача, Димтријевић каже да их је прошлим изборима било присутно више од 5.219 на многим бирачким местима и да се сада издају акредитације за пет домаћих и две организације страних посматрача.
Када је реч о организацији примопредаје бирачког материјала, Димитријевић истиче да се она врши пре и после гласања.
„Пре гласања врше координатори Републичке изборне комисије и примопредаја изборног материјала се врши у седиштима управних округа у Србији, дакле између координатора и локалних изборних комисија. Након тога врши се примопредаја изборног материјала између локалних изборних комисија и бирачких одбора, којих ће бити преко 8.000 на дан гласања“, рекао је Димитријевић.
После гласања, према његовим речима, примопредаја се врши на начин што бирачки одбори достављају изборни материјал у јединице локалне самоуправе, врши се статистичка обрада података, уносе се сви резултати гласања у статистичку обраду, скенирају се и објављују на веб презентацији Републичке изборне комисије.
„Ту имате и рокове за утврђивање збирних резултата, збирни резултати се обрађују, дакле за сваку јединицу локалне самоуправе посебно у року од најкасније 96 часова и достављају Републичкој изборној комисији са свим осталим материјалом и уколико не буде неке заштите изборног права или понављања по једном бирачком месту“, навео је Димитријевић.
Преузмите андроид апликацију.
