Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković poručio je Srbima u Čikagu da su državi Srbiji, kao i njemu lično, sunarodnici u dijaspori i regionu jedan od apsolutnih prioriteta.
Selaković, koji božićne praznike provodi sa Srbima u Čikagu, razgovarao je sa predstavnicima udruženja, organizacija i istaknutim pojedincima iz srpske dijaspore u sedištu Srpske narodne odbrane (SNO).
U razgovoru je konstatovao da je odnos Srbije prema najbrojnijoj srpskoj zajednici izvan matice, u SAD, prolazio kroz razne faze – od progona ljudi samo zato što različito misle, i imaju različite ideale, preko potpune nebrige, do perioda u kojima su dijasporu posećivali pojedini državni zvaničnici samo da bi od nje nešto tražili, neko za sebe, neko za narod.
Ukazao je i da u Čikagu Srbija osam godina nije imala generalnog konzula, čiji je zadatak da ide u susret građanima, da razgovara sa njima i da ih sluša, budući da u srpskoj zajednici u tom gradu leži ogroman potencijal srpski.
Poručujući da nas neće biti mnogo, ako se budemo delili, svađali i ne budemo se razumeli, ministar je naveo da je prethodne godine imao oko 400 sastanaka sa stranim zvaničnicima, koji su se interesovali kako je Srbija, od jedne besperspektivne države, došla do onoga što je danas, a to je uspela, radom i stvaranjem jedinstva.
„Nakon što smo uspeli da konsolidujemo stanje u kući, možemo da se okrenemo i drugim stvarima, a naša dijaspora i rasejanje imaju važno mesto“, rekao je Selaković.
Ukazao je da sada jedino nije bio u Australiji, i našalio se da ne zna ni da li bi ga pustili u zemlju, kada jednog najboljeg od nas, Novaka Đokovića ne puštaju.
Selaković je objasnio da Srbija ne daje podsticaje samo stranim ulagačima, ali da naši ljudi u rasejanju, koji rade i po 13 sati, nemaju vremena da se o tome informišu.
Preneo je okupljenima i podatak koji je saopštio predsednik Aleksandar Vučić, da je Srbija prošle godine uspela da privuče više od četiri milijardi dolara direktnih stranih investicija, što je rekord koji je nadmašio i do sada najbolju 2019. godinu.
Selaković je rekao da je došao na Božić, na praznik koji se provodi sa porodicom i ne ide se u goste, jer računa da je došao među svoje.
„Od prvog trenutka tako i osećam. Došao sam da slušam vas, da čujem koje su vaše muke, problemi, kako vidite šta je vaša otadžbina Srbija danas, gde treba više da se osvrne na vas“, rekao je ministar.
Predsednik SNO u SAD Dragan Vujošević pozdravljajući goste rekao je da se radi o istorijskom sastanku, pošto su po prvi put zvanični predstavnici matice okupili Srbe u sedištu ove najstarije srpske organizacije u Americi, koju je početkom prošlog veka osnovao Mihajlo Pupin.
Generalni konzul Srbije u Čikagu Damjan Jović rekao je da je cilj da se spasu srpske organizacije od gašenja, da se vrati stari sjaj i značaj SNO, i drugih udruženja.
Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon ukazao je da je za njega Božić praznik kada se okuplja porodica, i da je, od kada je odlučio 2015. da sa ćerkom Milenom primi pravoslavlje, Božić za njega postao pravoslavni i duhovni praznik koji voli da slavi tamo gde se oseća uzvišenijim.
Zato je, kaže, često slavio Božić na Kosmetu, u manastiru Gračanica ili Visokim Dečanima.
„Kada smo slavili Božić, sada u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Čikagu, osećaj je bio isti kao na KiM. Osećaj da smo svi u velikoj svetinji, iako se ova ne nalazi u Srbiji, ali je duhovno vezana sa srpskim narodom“, podvukao je on.
Spomenuo je i čuvenog naučnika Mihajla Pupina, osnivača SNO, rekavši da su danas ljudi koji govore, misle i sanjaju na srpskom, a žive u SAD, njegovi naslednici.
„Mnoge druge zajednice su se utopile, ali vi ste dokaz da srpska zajednica, iako se dobro integrisala, nije zaboravila svoje korene. To je tako jer Srbi, pored svog jezika koji čuvaju, imaju i svoju pravoslavnu veru, svetosavlje, kosovski Zavet, i udruženja koja funkcionišu decenijama na ovim prostorima, koja okupljaju sve ljude“, rekao je Gujon.
Kako je dodao, Pupin je uspeo da promeni sudbinu Srbije pripajanjem Banata, ali je u SAD uspeo tako što je našao inspiraciju u rodnom Idvoru.
„Ovakva udruženja su mesta odakle će iznići novi Pupini“, poručio je Gujon.
Dodao je da cilj očuvanje kulture, identiteta i srpskog jezika, i kroz finansiranje udruženja širom sveta, iako se raspolaže budžetom od milion dolara, čime Srbija pokazuje da je uz svoje rasejanje i da ih ne zaboravlja.
Preuzmite android aplikaciju.
