Početna > Biznis
Biznis

Digitalni nomadi povećali doznake

Priliv po ovom osnovu porastao je više od 40 odsto, a razlozi su veća zarada u informacionim tehnologijama, inflacija, ali i to što u periodima povećane globalne neizvesnosti „pečalbari” šalju više novca.
Foto: Unsplash/afgprogrammer

Priliv po osnovu doznaka, a to je novac koji šalju naši ljudi zaposleni u inostranstvu, povećan je više od 40 odsto. Ovo su podaci Narodne banke Srbije (NBS) za jedanaest meseci 2022. Taj prihod iznosio je 4,622 milijarde evra, što je za 41,4 odsto više u odnosu na dohodak od 3,269 milijardi evra koliko je zabeleženo u istom periodu 2021.

Veći priliv novca po ovom osnovu u Srbiju registrovala je i Svetska banka.

Šta je razlog ovom znatnom povećanju prihoda za našu zemlju i da li našim ljudima u inostranstvu „ide” bolje nego inače u finansijskom smislu?

Iz NBS-a navode da doznake obično imaju kontraciklični karakter što znači da u periodima povećane globalne neizvesnosti i geopolitičkih tenzija najčešće dolazi i do njihovog rasta. Dodatno, rast inflacije u globalnim razmerama tokom 2022. doveo je do toga da su svi ključni makroekonomski pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani. Takođe, na tokove sredstava su delom uticala i kretanja stanovništva usled izbijanja sukoba u Ukrajini.

„Kada se pogledaju podaci za prva tri tromesečja 2022. što je poslednji raspoloživi podatak, priliv doznaka je povećan iz skoro svih zemalja, pri čemu je najveći doprinos rastu doznaka potekao iz Nemačke, Švajcarske i Austrije, odnosno iz zemalja iz kojih tradicionalno stiže i najveći deo doznaka u Srbiju”, kažu u centralnoj banci.

Ekonomista Vladimir Grečić, koji se specijalizovao za ovu materiju, navodi brojne uzroke pomenutog povećanja. Jedan od njih je znatan napredak Srbije u sektoru informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) o čemu svedoči i dinamičan rast učešća ovog sektora u ukupnoj vrednosti izvoza naše zemlje.

„Povećan je broj digitalnih nomada koji su našli i nalaze bolje mesto za rad u Srbiji nego što je u nekim drugim zemljama, naročito nakon početka krize i rata u Ukrajini. Povećan je i broj digitalnih pečalbara, tačnije srpskih IKT stručnjaka koji rade za inostrane poslodavce. Turbulencija izazvana kovid pandemijom dovela je i do promena uslova za rad naših radnika migranata u inostranstvu, a i do potrebe dela njihovih porodica koje žive u Srbiji, što je rezultiralo povećanjem transfera ušteđenog novca u Srbiju”, objašnjava Grečić.

https://gradskeinfo.rs/u-prva-tri-kvartala-2022-trgovinska-razmena-srbije-sa-kenijom-113-miliona-dolara-29-01-2023/

Preuzmite android aplikaciju.