„Евро је део заједничког идентитета Европљана и најављени дигитални евро неће бити заменама новчаницама, већ допуна.“
То је недавно, поводом двадесетогодишњице евра, рекла председница Европске централне банке (ECB) Кристин Лагард.
Пленарна седница Европског парламента у Стразбуру почела је у понедељак расправом о двадесетогодишњици увођења евра и будућности те валуте, преноси Јутарњи лист.
Првог дана 2002. године у 12 држава ЕУ националне валуте замењене су евром, а данас ту валуту употребљава више од 340 милиона грађана ЕУ у 19 земаља.
„Заједничка валута није само коришћење истог средства плаћања, то је део заједничког подухвата и идентитета, то су Европљани препознали“, рекла је Лагард.
„Евро је поједноставио живот бројних Европљана, оних који студирају, путују, послују“, истакла је Лагард.
ECB је прошле године потврдила да покреће пројект дигиталног евра и да ће се редизајнирати друга најчешће коришћена валута након америчког долара.
Дигитални евро биће електронски новац који ће издавати Еуросистем, односно ECB и националне централне банке, и био би доступан свим грађанима и подузећима.
„Дигитални евро неће заменити готовину, већ ће бити допуна готовини“, истакла је Лагард.
Увођење евра у Хрватској очекује се 2023, а Бугарска је најавила да жели да се придружи годину дана након Хрватске.
„Хрватска и Бугарска напредују према том циљу“, рекао је повереник Европске комисије за привреду Паоло Ђентилони.
Румунија је најавила да ће започети с припремама за увођење евра, док Чешка, Пољска и Мађарска оклевају. У Шведској су 2003. године грађани на референдуму одбили улазак у еврозону.
Све државе чланице ЕУ, осим Данске, дужне су да уведу евро, али нису предвиђени рокови до када се морају придружити.
У уводу је председница Европског парламента Роберта Метсола рекла да „евро мора бити на челу зелене и дигиталне транзиције“.
„Јачањем међународне улоге евра можемо допринети отпорном банковном сектору“, рекла је Метсола, истакавши да ће се истовремено јачати стратешка аутономија ЕУ.
Преузмите андроид апликацију.
