Депресија је све заступљенија и болест у порасту, која у битној мери ремети квалитет живота, повећава могућност од развоја срчаних обољења, дијабетеса, можданог удара, деменције, Алцхајмерове болести, анксиозних поремећаја и злоупотребе алкохола и наркотика.
Компулсивно преједање често је први знак неког дубљег психолошког проблема, неконтролисаног стреса. Особа конзумира изузетно обилне оброке и када није гладна и на крају се због тога осећа додано лоше. Стручњаци сматрају да на психу слично могу да делују и изузетно рестриктивне дијете, посебно код особа које се боре против гојазности.
Ментално здравље и начин исхране
Депресија је комплексна болест праћена безвољношћу, безнађем, неодређеним осећајем страха. Ова болест у многоме утиче на живот човека који некада даним седи у четири зида, не функционише у свакодневном животу, у најтежим случајевима размишља у самоубиству. Пацијенти се често жале на промене расположења, проблеме са спавањем, долази до поремећаја и на нивоу апетита.
Веза између менталног здравља и начина исхране није никаква новина. Студија објављена у часопису BMJ Nutrition Prevention & Health анализирала је везу између навика у исхрани и симптома депресије код 28. 000 одраслих особа у САД – 29 испитаника је имало здраву телесну тежину, 33 одсто је имало повећану тежину, а 38 одсто је било гојазно.
Начин исхране је подељен на исхрану са ограниченим уносом калорија, са ограниченим уносом храњивих материја и ниским уделом масти, шећера, соли или угљених хидрата. Већина испитаника 87 одсто није имала никакав посебан начин исхране, 8 одсто је било на дијети с ограниченим уносом калорија, 3 одсто је имало исхрану са лимитираним уносом храњивих материја, 2 одсто устаљени начин исхране, 8 одсто испитаника је пријавило симптоме депресије.
Благо гладовање је посебно оптерећење за особе у стању стреса
Особе које су биле на начину исхране са ограничавајућим уносом калорија или хранљивих материја имали су више емоционалних и физичких тегоба, у односу на оне који нису били подвргнути репресивном начину исхране. Истраживачи наводе да су мушкарци који су, на основу индекса телесне масе, класификовани као гојазни били подложнији депресивним симптомима.
– Наведени резултати упућују нас на опрез када су у питању превише рестриктивне или дијете са недовољно храњивих материја. Посебно осетљива категорија су особе које су већ оптерећене додатним стресом и тегобама у вези са телесном тежином – рекао је психијатар и водећи аутор студије др Venkat Bat, са Универзитета у Торонту.
Квалитет исхране као фактор ризика за појаву депресије
Истраживање напомиње и да је квалитет исхране директни фактор ризика за појаву депресије. Особе чији је јеловник био састављен углавном од индустријски прерађених намирница има су већу вероватноћу да развију неки облик депресије. Поједина истраживања истичу да је ултра прерађене намирнице са великом количином нездравих масноћа, шећера, адитива, појачивача укуса чине 60 одсто дневног калоријског уноса просечног становника савременог света.
Брзе храна и депресија
Студија из 2023. године са Харвардске школе јавног здравља Т.Х. Чана открила је особе које конзумирају девет или више порција високо процесуираних намирница дневно, имају 50 одсто већи ризик од развоја депресије у односу на особе које користе ове намирнице у мањој мери.
Новије студије напомињу да би медитерански начин исхране могао да буде благотворан као превенција, али и начин исхране особа које пате од депресије. Медитеранска исхрана богата воћем, поврћем, орашастим плодовима, рибом и зачинима може да за трећину смањити ризик од депресије.
Телу, али и психи потребни су витамини и минерали
Депресија је све заступљенија и болест у порасту, која у битној мери ремети квалитет живота, повећава могућност од развоја срчаних обољења, дијабетеса, можданог удара, деменције, Алцхајмерове болести, анксиозних поремећаја и злоупотребе алкохола и наркотика.
Због тога др Бат саветује да се се особе на посебном режиму исхране уздрже од строгог ограничења калорија и да примат дају уравнотеженој добро избалансираној исхрани која ће телу обезбедити довољно витамина, минерала и енергије.
Ова најновија студија открива само могућу повезаност, али не износи коначне закључке. Истраживање је спроведено у форми анкете и зато не постоји начин да се потврди да ли су се учесници испитивање заиста и придржавали ограниченог уноса калорија.
Како прошлост управља садашношћу: Ослободите се емоционалних окидача у 5 корака
Преузмите андроид апликацију.
