Najnovije ankete predstojećih američkih predsedničkih izbora pokazuju veoma neizvesnu trku između dva kandidata Haris i Trampa, posebno u sedam kolebljivih država, navodi se u analizi Demostata i dodaje da su prema tim anketama oba kandidata manje-više izjednačena, a da se kao kolebljiva država koja bi mogla najviše da utiče na ishod izbora nameće Pensilvanija.
„Sve se svodi na borbu u sedam kolebljivih (swing) država, morate pobediti u četiri od sedam, osim u slučaju da pobedite u Pensilvaniji, Džordžiji i Severnoj Karolini, onda će to biti dovoljno za konačnu pobedu“, rekao je visoki funkcioner Republikanske partije Majkl Vitl.
Sedam dana uoči najvažnijih svetskih izbora najveća pažnja usmerena je na rezultat u sedam kolebljivih država i to najpre na onih dva do tri procenta neopredeljenih birača čija će odluka po svemu sudeći biti presudna za pobedu u ovom trenutno egal odnosu.
Poslednja anketa You Gov America pokazuje strukturu tih neopredeljenih birača, među kojima je više žena, crnih i hispano birača, ljudi sa nižim primanjima i slično, a koji su po dosadašnjim istraživanjima bliži Kamali Haris.
Skoro sve ankete bave se percepcijom građana o sposobnostima predsedničkih kandidata da rešavaju najvažnija društvena, politička i ekonomska pitanja.
Većina ispitanika i dalje daje prednost Kamali Haris kada je reč o rešavanju pitanja zdravstvene zaštite, abortusa, klimatskih promena, dok je Tramp u prednosti kod tema ilegalne migracije i inflacije.
Što se tiče ekonomije, radnih mesta i spoljne politike kandidati imaju podeljenu podršku.
U analizi se navodi da ako Kamala Haris izgubi Pensilvaniju, to bi bio značajan udarac u njenoj trci za Belu kuću, s obzirom na to da Pensilvanija nosi 19 elektorskih glasova i često odlučuje o ishodu predsedničkih izbora. Međutim, postoje druge kolebljive države gde bi Haris mogla da nadoknadi taj gubitak.
U analizi se ističe da bi za Kamalu Haris, ako izgubi Pensilvaniju, ovaj gubitak verovatno bio nenadoknadiv, ali da bi mogla da pobedi ako taj manjak glasača nadoknadi velikim brojem elektorskih glasova iz drugih kolebljivih država.
Da bi nadoknadila gubitak Pensilvanije, Haris bi morala da se fokusira na osvajanje Mičigena, Viskonsina, Džordžije, Arizone i možda Severne Karoline.
Prema prvom od četiri scenarija, a koji se odnosi na Mičigen i Viskonsin, navodi se da su ove države, zajedno s Pensilvanijom, bile deo tzv. “Blue Wall” (Plavi zid), koji je godinama bio čvrsto na strani demokrata, ali ga je Tramp probio 2016. godine.
Haris bi morala da pobedi u obe ove države da bi nadoknadila gubitak Pensilvanije. Inače, Mičigen ima 15, a Viskonskin 10 elektorskih glasova.
Drugi scenario uključuje Arizonu i Nevadu, od kojih Arizona ima 11 a Nevada šest elektorskih glasova, i one su države gde demografske promene idu u korist demokrata, posebno među latinoameričkim biračima.
Ako Haris uspe da zadrži Arizonu, koju je Bajden osvojio 2020. godine, to bi moglo delimično da ublaži gubitak Pensilvanije.
Što se tiče Džordžije, koja ima 16 elektorskih glasova, navodi se da ako Haris izgubi Pensilvaniju, osvajanje Džordžije postaje još važnije.
Ova država je prešla na stranu demokrata 2020. godine, zahvaljujući tada većoj izlaznosti afroameričkih i mladih birača.
Severna Karolina, sa 16 elektorskih glasova je tradicionalno republikanska, ali postaje sve kolebljivija zbog demografskih promena.
Kod rukovodstva republikanaca prisutan je strah zbog afere njihovog kandidata za guvernera Robinsona a ako Haris pobedi, to bi moglo kompenzovati gubitak Pensilvanije.
Dodaje se da bi osvajanje Severne Karoline ili Džordžije bilo od suštinske važnosti i da bi Haris uz pobedu u državama Plavog zida Mičigenu i Viskonsinu bila neophodna pobeda u jednoj od dve zapadne i jednoj od dve južne kolebljive države.
Ipak, pobeda u te četiri države ne bi bila dovoljna, ukoliko Tramp osvoji Pensilvaniju, Džordžiju i Severnu Karolinu.
Što se tiče moguće pobede Donalda Trampa bez Pensilvanije, ocenjuje se da on u tom slučaju mora da pobedi u četiri druge swing države, kako bi nadoknadio taj gubitak.
Prema prvom scenariju koji se odnosi na Viskonsin i Mičigen, Tramp, koji je inače pobedio u ovim državama 2016. godine, ali ih je izgubio 2020. ako ponovo u njima pobedi, time bi mogao nadoknaditi gubitak Pensilvanije.
Što se tiče Džordžije, koja je bila tradicionalno republikanska država a koju je Tramp izgubio 2020. godine, njen povratak, sa 16 elektorskih glasova, u ruke republikanaca mogao bi kompenzovati gubitak Pensilvanije.
Tramp je pobedio u Severnoj Karolini 2020. godine i ta država ostaje važno uporište i ako bi uspeo da je zadrži, Tramp bi time mogao neutralisati eventualni gubitak Pensilvanije.
Kada je reč o Arizoni, ona je bila veliko iznenađenje 2020. godine kada je prešla u ruke demokrata i Tramp bi morao da uloži značajne napore da je povrati kako bi nadoknadio gubitak Pensilvanije.
Ako bi izgubio Pensilvaniju, Tramp bi se morao fokusirati na osvajanje Viskonsina, Mičigena, Džordžije i Severne Karoline.
Povratak Arizone takođe bi bio ključan, s obzirom na to da bi time nadoknadio veliki deo izgubljenih elektorskih glasova, navodi se u analizi.
Putin: Razmatramo odgovore ukoliko NATO dozvoli Ukrajini upotrebu dalekometnih raketa
Preuzmite android aplikaciju.
