Delta soj korona virusa, koji se brže širi od prethodnih varijanti, može biti otporan i na neke od tretmana antitelima, pa čak i na delimičnu vakcinaciju, pokazala je studija francuskog Instituta Paster.
Istraživači su testirali krv ljudi koji su prethodno bili zaraženi kovidom, kao i onih koji su primili samo jednu dozu vakcina „Fajzer“ ili „AstraZeneka“, zaključivši da takve vrsta zaštite nije dovoljna za neutralisanje ovog soja.
Međutim, samo posle dve doze vakcine, ovaj soj je uspeo da bude „nokautiran“, pokazali su rezultati istraživanja objavljeni u časopisu „Nature“.
Olivije Švarc, autor studije i šef odeljenja za viruse i imunitet na francuskom Institutu Paster, rekao je da rezultati studije objašnjavaju uzroke povećane prenosivosti delta soja, posebno u delimično nevakcinisanim zemljama.
„Dokazali smo da je povećana prenosivost delta soja povezana sa delimičnom otpornošću na neutrališuća antitela“, izjavio je Švarc.
Delta soj je zabrinuo zdravstvene zvaničnike zbog svoje sposobnosti brzog širenja. Prvi put je identifikovan u Indiji, a proširio se na više od 90 drugih zemalja.
„Ova studija govori zašto vakcinacija ima zaštitnu ulogu protiv delta soja tek nakon dve doze vakcine. Jedna doza vakcine ne aktivira dovoljne količine neutrališućih antitela“, izjavio je Švarc.
U poređenju sa alfa sojem, koji je prvi put otkriven u Ujedinjenom Kraljevstvu, delta soj je četiri puta manje osetljiv na antitela u krvi ljudi koji su se oporavili od kovida do 12 meseci nakon njihove infekcije.
Pojedinci koji su dobili samo jednu injekciju vakcina „Fajzer“ ili „AstraZeneka“ bili su ili slabo ili uopšte nisu zaštićeni ni protiv delta ni protiv beta soja, koji je prvi put otkriven u Južnoj Africi.
Međutim, sa drugom dozom vakcine, odgovor neutrališućih antitela je bio 95 odsto, pokazala je studija.
Pored toga, antitela proizvedena vakcinama bila su tri do pet puta manje efikasna protiv delta soja, u poređenju sa alfa i beta varijantom virusa.
