Na konferenciji pod nazivom „Izazovi i mogućnosti za rast i razvoj”, održanoj nedavno u Beogradu, je bilo reči o novom sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom i mogućnostima koje on pruža.
Tim povodom je Predrag Bjelić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kazao da je njegov cilj da se privredi otvore vrata.
Još je nepoznato koje preferencijale on donosi, a problem je što se takav sporazum zaključuje između male i velike zemlje pa se i takva disproporcionalna pregovaračka moć prenosi i na ugovor.
Ni ovaj ugovor o slobodnoj trgovini, kao ni drugi, poput onog sa Rusijom, nije potpuno slobodan.
Za izvoz u Kinu samo roba sa polovinom domaćeg porekla može biti oslobođena carine što je problem za malu otvorenu ekonomiju kao što je naša koja ne može da obezbedi sve supstance iz domaće proizvodnje.
Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije napomenuo je da će se domaća privreda uskoro suočiti sa taksom, odnosno troškom dekarbonizacije za izvoz robe u zemlje Evropske unije čiji je cilj da se smanji konkurentnost ovakvih privreda kao što je naša.
Sada se dve trećine energije dobija iz uglja, a oko tridesetak odsto iz obnovljivih izvora, odnosno prevashodno hidrologije što zavisi od vremenskih prilika.
Kompanije će, a privreda je najveći potrošač energije, morati da prelaze na drugu vrstu eneregenata.
Sve to zahteva ulaganja.
Preuzmite android aplikaciju.
