Svake godine u vreme novogodišnjih praznika svuda po gradu pojavljuje se dobro poznat lik. Stariji čovek, deda, sede kose i duge brade, obučen u crveno-belo odelo, sa džakom punim poklona za decu. U pitanju je, naravno, Deda Mraz, ali odakle on dolazi?
Postoji više teorija o tome odakle je došao i ko je zapravo on, a mi smo našli osam priča, pa počnimo redom.
Duga veza između Deda Mraza i Rusije
Postoji više priča koje govore o tome da je poreklo Deda Mraza zapravo u Rusiji. Jedna je o starcu koji otima nevaljalu decu i vodi ih u hladne i mračne šume, verovatno kao priča roditelja kojom bi se zaplašila nestašna deca. Taj isti starac nagrađivao bi dobru decu, a vremenom se potpuno izgubila priča o odvođenju u šumu, te je Deda Mraz dobio „mekši“ oblik i postao potpuno pozitivan lik.
Deda Mraz je sa Sibira i posledica je psihoaktivnih pečuraka?
Tako je, Deda Mraz ima svoje korene i u hladnim tundrama Sibira u kojima žive stara šamanska plemena. Šamansko pleme ima i svog vrača, iscelitelja i proroka, naravno, u pitanju je starac duge sede brade.
U plemenima se koristi pečurka zvana Muhara, koja ima psihoaktivno dejstvo i pruža onom ko je pojede vantelesna iskustva. Ta pečurka izgleda kao ona u crtanim filmovima, bela stabljika sa crnenom kapicom i belim tufnama, boje koje krase Deda Mraza.
Da stvar bude čudnija, mitska životinja ovih plemena upravo je irvas, koji takođe obožava da se hrani Muharom od kojih takođe ima halucinacije i takođe doživljava vantelesna iskustva. Starac, crveno-bela boja, irvasi, sve je tu, da li je tajna Deda Mrazovog porekla u Sibiru i pečurkama?
Da li je Deda Mraz zapravo Sveti Nikola?
Na osnovu njegovih žitija, u kojima se govori o poklonu Svetog Nikole za tri kćerke siromašnog čoveka, proizašao je običaj darivanja za Božić. On je prema predanju njima u toku noći ubacio zlatnike u kuću kroz dimnjak (ili kroz prozor), odakle i potiče običaj da pokloni stižu upravo kroz dimnjak.
Navodno je svojim gestovima poglanjanja i dobročiniteljstva inspirisao običaje darivanja za božićne praznike.
U prilog tome ide i naziv „Santa Claus“, koji je nastao od „Saint Nicolas“ ili „Saint Niklaus“, a ako pogledamo kako je Nikola prikazan, pogotovo u katoličkom hrišćanstvu, sličnost je jasna.
A možda je Deda Mraz samo srpski Božić Bata?
Postoji i duga tradicija Božić Bate, koji nije Deda Mraz! Božić Bata u Srbiji je duže od Deda Mraza, a kada se Mraz pojavio sa zapada, počeli su da postoje istovremeno. Jedan bi dolazio za Božić, a drugi za Novu godinu.
„Ide Božić Bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata i oboja poboja, i svu kuću do krova“, glasila je pesmica, koju „glava kuće“ u svom kostimu mora izrecitovati pred vratima, pre nego što uđe i podeli poklone svojim ukućanima.
Da li su u pitanju dve različite verzije istog lika, inspirisane istim stvarima i događajima, ili potpuno različite priče – nikad nećemo znati.
Deda Mraz kao Bog smrti
U germanskim i nordijskim božanstvima postojalo je verovanje o Odinu, bogu smrti i mudrosti. Logično, bio je star i imao dugu sedu bradu, ali možda iznenađujuće, bio je poznat po tome što deci ostavlja slatkiše. Kretao se noću jašući svog konja, a običaj je bio da se za konja ostavi hrana, pa bi Odin u zahvalnost deci ostavio slatkiše.
Čovek sa radionicom na Severnom polu
Dobro je poznata teorija, uglavnom američka, da Deda Mraz dolazi sa Severnog pola. Trebalo bi da tamo ima svoju radionicu, u kojoj zajedno za patuljcima pravi igračke koje za praznike razvozi i deli deci. Ipak, u centru Severnog pola bilo bi nemoguće preživeti hladnoću, a opet, Deda Mraz možda nije kao ostali ljudi. Za svaki slučaj, Amerikanci su napravili novi „Severni pol“, mesto 1.600 kilometara udaljeno od pravog, gde su napravili turističko selo gde Deda Mraz svake godine dočekuje decu i turiste.
Velikodušni deka iz Finske
Laponija u Finskoj prema predanju tamošnjeg naroda dom je Deda Mraza. U pitanju je deo samog severa Finske, na kojem kako kažu Finci, može da se živi, za razliku od Severnog Pola. Ovaj lokalitet pokriven je snegom skoro cele godine. Kao i u SAD, i u Finskoj postoji Deda Mrazovo selo, on ima svoju adresu i dom, pa mu možete poslati i pismo.
Postoji i priča da jeDeda Mraz proizvod Koka-kole
Koka-kola, kako se navodi na zvaničnom sajtu ovog brenda, nije stvorila legendu o Deda Mrazu. Ipak, oglašavanje i marketing kampanje Koka-kole je odigralo veliku ulogu u oblikovanju veselog karaktera kakav danas poznajemo.
Pre 1931. bilo je mnogo različitih prikaza Deda Mraza širom sveta, uključujući visokog mršavog čoveka i vilenjaka — čak je postojao i strašni Mraz kojeg smo već ranije pominjali.
Te 1931. Koka-kola je naručila od ilustratora Hadona Sanbluma da naslika Deda Mraza za božićne reklame. Te slike su prikazale Deda Mraza kao toplog, srećnog lika sa ljudskim crtama, uključujući rumene obraze, belu bradu, svetlucave oči i stalan osmeh.
Sandblum je crpeo inspiraciju iz pesme Klementa Klarka Mura iz 1822. pod nazivom „Poseta Svetog Nikole“ — opšte poznate kao „Bila je noć pre Božića“.
Popularnost ovog pića bila je sve veća, marketinške kampanje sve obimnije i rasprostranjenije, a slika „Kolinog“ Deda Mraza sve prihvaćenija u svetu.
Priča o Deda Mrazu je zaista puno, ali na kraju, svi u jednom momentu kažemo sebi da on samo ne postoji, ali da li je tako?
On živi kroz nove generacije i decu kojima „donosi poklone“, jer isti oni koji su shvatili da njega nema, pružaju deci doživljaj verovanja u dobrog starog čoveka koji na kraju duge godine nagradi onog koji je to zaslužio.
S obzirom da ovo „raskrinkano“ verovanje postoji vekovima, možda Deda Mraz zapravo i postoji, samo ne u obliku u kom ga svi „traže“.
Ideje za novogodišnje poklone u “Super Vero“ i “Jumbo“ prodavnicama (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
