U slatkišima uživaju skoro svi, a posebno deca, ali da bi se sprečile nezdrave navike u ishrani koje se formiraju u detinjstvu.
Treba izbegavati preteranu konzumaciju šećera i namirnica bez nutritivne vrednosti.
Deca do dve godine uopšte ne bi trebalo da jedu hranu sa dodatkom šećera
Dodati šećeri su oni koji se prirodno ne nalaze u hrani i pićima. To znači da je kriška jabuke bolja užina za mališane od kolačića sa komadićima čokolade.
Istraživanje je pokazalo da navike iz ranog detinjstva u velikoj meri utiču na izbor hrane kasnije u životu.
Ukuse koje deca razvijaju teško je kasnije promeniti. Ako se u ranom detinjstvu upoznaju sa različitim ukusima, veća je verovatnoća da će kasnije voleti kiselu i gorku hranu.
Izbor hrane ima veliki uticaj na zdravlje osobe tokom života.
Ako jedete previše šećera, veća je verovatnoća da ćete biti gojazni, imati dijabetes, kardiovaskularne bolesti, visok krvni pritisak, rak i karijes.
Odgovor na pitanje koliko je šećera prihvatljivo davati deci iz zdravstvene perspektive je do četiri supene kašike, odnosno 16 grama za dvogodišnjake i trogodišnjake, a najviše pet kašika (20 grama). ) za decu uzrasta od četiri do šest godina.
Šećeri se prirodno nalaze u voću, povrću i mleku. Dodati šećeri se nalaze u prerađenoj hrani, keksima, kolačima, slatkišima, čokoladi, aromatizovanim jogurtima, zaslađenim žitaricama, smutijima i voćnim i gaziranim sokovima.
Roditeljima se savetuje da provere količinu šećera na deklaracijama proizvoda. Šećeri se pojavljuju pod različitim nazivima: glukozno-fruktozni sirup, visokofruktozni kukuruzni sirup, fruktoza, dekstroza, saharoza, glukoza, maltoza, levuloza, med, voćni sokovi, kukuruzni sirup, javorov sirup, agavin sirup i melasa.
Preuzmite android aplikaciju.
