Od kada je napustila Srbiju te 1999. godine, Kanada je postala njeno novo prebivalište. Nakon određenog vremena, u nedostatku sunčanih dana i toplije klime, rešila je da se preseli u Ganu.
Međutim, povedena Afričkom energijom, konačnu odluku donosi i sa porodicom se seli u Keniju u kojoj vrlo brzo pronalazi dom i u kojoj pokreće svoju malu modnu manufakturu.
Upoznajte Danijelu Panić, ženu koja je sebe pronašla u neobuzdanoj i gracioznoj savani i suncem okupanoj Africi.
Kao svetski putnik i zaljubljenik u afričku kulturu i egzotičnog stila života, osnovala je modni brend za koji smatra ne samo umetnošću, već kako kaže, terapiju bojom.
U svojoj „Afričkoj radionici“ izrađuje prelepe i jedinstvene odevne komade kao i aksesoare koje možete poručiti preko internet sajta ili društvenih mreža.
Kako ste se odlučili da pokrenete vlastiti modni brend sa Afričkim motivima?
„Prvo sam u Keniji otvorila mali safari hotel, jer sam oduvek imala želju da imam egzotičnu hotelsku prodavnicu. Kada putujete po svetu, shvatite da su u takvim prodavnicama uglavnom probrane stvari i dosta skuplje nego one u lokalnim. Zato sam poželela da imam jednu sličnu, ali pristupačnu većini žena i dostupnu „online“. Kada smo uređivali hotel, sve smo sašili sami, zavese, jastučnice, prekrivke. Od ostataka tih predivnih tkanina, počela sam da pravim torbice. Prvi dan kad sam otvorila malu prodavnicu, ušla mi je žena iz jedne ambasade i kupila pola prodavnice za poklone. Nikad neću zaboraviti taj dan“.
Kako je život u Africi uticao na dizajn i estetiku brenda?
„Volim da naglasim da se ne bavim modom, to je umetnost koja zahteva da stalno budete kreativni. Ono što ja radim je terapija bojom. Uživam da neke već poznate stilove bojim na svoj način. Pratim trendove, ali ne osećam pritisak da stalno nešto novo izmišljam. Postoje modeli koji su stalna ponuda i koji su uvek dostupni, doduše, ne u istom dezenu, jer svake nedelje dobijem bar 40 novih dezena. U današnje vreme masovne proizvodnje, nositi pristupačne unikate je pravo osveženje. Svi koji živimo i radimo u savani, inspirisani smo divljinom oko nas. Žirafe koje vidim ispred prozora, sa onim svojim dugačkim trepavicama koje su sinonim gracioznosti i elegancije, inspirisale su nas da razvijemo haljinu „Grace“. Antilope koje takođe borave u mom dvorištu, koje iz mesta preskoče bilo koju ogradu, asociraju na lakoću pokreta i dobar osećaj u sopstvenom telu. Taj osećaj udobnosti prenosimo na modele haljina i pantalona, a sve što negde steže, nije naš stil“.
Kako usklađujete vođenje vlastitog biznisa sa ličnim i porodičnim životom?
„Porodični život u Africi je dosta lakši, jer brzo nalazim adekvatnu pomoć. Baš sam juče slučajno čula svog sina od četiri godine koji se obraća devojci koja ga čuva: „Dženifer, kad budem imao para, ja ću ti ih dati, jer se tako dobro brineš o nama. Tako dobro radiš svoj posao“! Bilo mi je mnogo simpatično, ali to je otprilike suština. Imam osoblje i pomoć sa svih strana, živimo na suncu gotovo cele godine, a deca se igraju po ceo dan u dvorištu, tako da smo svi kao neka šira familija“.
Kako održavate kontakt sa porodicom i prijateljima iz Srbije, da li vam nedostaje nešto iz Srbije?
„U odnosu na moje prve dane u emigraciji, sada je mnogo lakše, jer se kontakti mogu održavati uz besplatne mobilne aplikacije, takođe, u Srbiju odlazim bar dva puta godišnje. Korona je uticala da mnoge stvari naučimo, jer smo imali toliko slobodnog vremena. Tako sam počela da u hotelu pravim čitavu paletu malenih proizvoda, da pečem hleb i spremam ajvar. Imam čak i malu organsku bašticu u kojoj sam jutros ubrala prvi srpski domaći krastavac i svi smo se oduševili jer takvih stvari ovde nema. Tako da ne mogu da kažem da mi nešto posebno nedostaje jer sam Srbiju donela u Keniju!
Koliko je ljubav i iskustvo koje ste poneli iz Srbije, utkano u Vašu liniju odeće?
„Moram da obrnem pitanje, ljubav koju sam stekla u Keniji izgleda da uspešno prenosim u Srbiju. Toliko sam srećna kada mi klijentkinje kažu: „Da nije vas, šareno nikad ne bih nosila, a sad imam toliko šarenih stvari“! Često se desi, posebno preko zime, da klijenti kažu kako im moje osunčane fotografije pomažu da prebrode sivilo hladnih dana. Iz Srbije sam ponela nesvesno iskustvo koje sam stekla odrastajući uz babu koja je bila talentovana i poznata krojačica u svom kraju. Tek kad sam počela da se bavim ovim poslom, shvatila sam koliko sam stvari upila, a da nisam toga bila svesna. Zato mi je važno da moja deca budu izložena raznim uticajima i da upijaju sve što ih okružuje jer sve to jednog dana za njih, može da se pokaže kao iznenađujuće korisno“.
Možete li nam reći nešto o tom kreativnom procesu, kako izgleda Vaš radni dan?
„Sve počinje tako što se zaljubimo u neki dezen koji kupimo, a da nemamo ideju šta bismo sa njim. Nekada takav dezen čeka mesecima da od njega nešto stvorimo. Tada dezene uvijamo oko sebe na razne načine da vidimo u kom položaju, boje i šare najviše dolaze do izražaja. Jednom mi je krojačica rekla da nema lošeg dezena, a sada potpuno razumem šta je mislila. Još dok sam živela u Gani, uvidela sam nešto do tada nepojmljivo, da sve ide uz sve! Taj ukus se stiče, ali kada jednom pređete granicu monotonih boja, otvara se potpuno nova galaksija“.
Koje su razlike u pogledu mode i odeće koje ste primetili između Afrike i Srbije?
„Pre svega to što su žene u Africi mnogo opuštenije i nemaju problem da pokazuju izražene obline. Naše žene vole smirenije dezene i modele koji prikrivaju ono što, često, same vide kao problem. Ovde je to potpuno suprotno i drugačije“.
Kako izgleda proces nabavke materijala?
„Sada imam čitavu mrežu dobavljača i više ne moram lično da odlazim, jer sve obavljamo preko aplikacije. Nekad vidim dezen „online“, pošaljem im sliku i oni mi ga u rekordnom roku nađu. Raditi posao sa ovim ljudima je pravo zadovoljstvo. Uglavnom su to žene i to veoma poslovne žene. Mislim da do sada nisam videla ni jednog drugog stranca u tom najvećem gradu za promet tekstila, tako da me zovu “Mama Mzungu“ (mama Belkinja) ili „Mama Biashara“ (Poslovna Mama). Mama je ovde izraz za matrijarhat, možda slično kao kod nas, kad kažemo da je neko „tata” za nešto“.
U kojoj meri Vaš brend pomaže zajednici?
„Ako u Africi zaposlite jednog, to uglavnom znači da on od tog novca, izdržava bar još 10 drugih. Odnedavno sam počela da uključujem žene koje su samohrane majke ili koje su imale problematične životne priče. To je dosta komplikovana tema. Nedavno sam zaposlila ženu čiji je muž došao do ulaznih vrata da bi video ko tu radi i na kraju joj dopustio da se bavi tim poslom. Ona je već sledećeg meseca napustila posao jer je ostala u drugom stanju, tako da se njena karijera ekspresno završila. Uglavnom su muškarci ti koji rade van kuće, dok žene pod pritiskom ostaju u kući i najčešće završavaju u drugom stanju“.
Kakvi su planovi za budućnost brenda, za njegovo širenje i razvoj?
„Za sada samo uživam na putu kojim idem. Nemam nikakve velike planove i sve što radim ne doživljavam kao posao, već kao zadovoljstvo. Dokle god to zadovoljstvo delim sa svojim klijentima, dotle će ovaj brend i postojati“, za Gradske info ispričala je Danijela Panić.
Odevni komadi koje proizvodi „Afrička radionica“ su od prirodnih materijala u šta se uverila i ekipa Gradske info.
Kako su Novosađani odbranili grad od nepredvidive sile – Dunava?
Preuzmite android aplikaciju.
