Ubedljiva većina Danaca, gotovo 67 odsto je na referendumu glasala za priključenje odbrambenoj politici EU – pokazuju zvanični rezultati na osnovu 97 odsto prebrojanih glasova.
Prethodno su izlazne ankete, objavljene neposredno po završetku glasanja, pokazale da se oko dve trećine Danaca izjasnilo za napuštanje 30-godišnje politike Danske da se ne priključi zajedničkoj odbrambenoj politici Evropske unije.
„Večeras je Danska poslala važan signal našim saveznicima u Evropi i NATO i (predsedniku Vladimiru) Putinu. Pokazujemo, kad Putin zauzme jednu slobodnu zemlju i preti stabilnosti Evropi, da se mi okupljamo”, rekla je danska premijerka Mete Frederiksen.
Vođe EU Ursula fon der Lajen i Šarl Mišel pozdravili su danas kao istorijsko glasanje Danske o priključenju odbrani EU.
Taj referendum je najnoviji primer da jedna evropska zemlja traži bliskije vojne veze sa saveznicima kao odgovor na rusku invaziju Ukrajine. Prethodno su Švedska i Finska donele istorijski važne odluka da traže prijem u NATO, što će se razmatrati na samitu Alijanse idućeg meseca.
Priključenje Danske evropskoj zajedničkoj odbrambenoj politici imalo bi relativno skroman uticaj na bezbednosnu arhitekturu Evrope.
Ali istraživačica u Danskom institutu za međunarodne studije Kristin Nilsen rekla je da su oba poteza „deo iste priče” i da bi ojačali vojnu saradnju na kontinentu u vreme ruskog napada na Ukrajinu.
Glavni efekat učestvovanja će biti da danski zvaničnici mogu da ostanu u sobi kada kolege iz EU razgovaraju o vojnim pitanjima, i da danske trupe mogu da učestvuju u evropskim vojnim operacijama.
Danska je pre tri decenije odlučila da ne učestvuje u razgovorima o bezbednosnoj politici u EU, u njenom razvoju i nabavci naoružanja. Takođe, ona do sada nije učestvovala u zajedničkim vojnim operacijama EU. Na referendumu 1993. godine, Danska je donela i odluku da ne učestvuje u evropskoj saradnji o pitanjima pravde i unutrašnjih poslova, zajedničke valute i državljanstva.
Preuzmite android aplikaciju.
