Српски народ данас обележава Видовдан – државни, верски и историјски празник установљен у знак сећања, поштовања и захвалности према свим страдалима за отаџбину, а значај празника као симбола слободе, патриотизма и херојства проистиче и из историјских догађаја везаних за тај датум.
Српска православна црква, њени верници и народ Видовдан обележавају с посебним поштовањем, пре свега као сећање на свесну жртву кнеза Лазара и његових сабораца, у Боју на Косову против Турака на Видовдан 1389. године.
Управо због те свесне жртве, коју су српски ратници тада одабрали, Косовски бој постао је кључна одредница српске историје, а жртва Косовских мученика на челу са Светим кнезом Лазаром, постала је окосница националног предања Срба, вечита подсетница на неопходност отпора и борбе.
У боју је, од руке српског јунака Милоша Обилића, који је поштован и осликаван као свети ратник, погинуо султан Мурат.
Кнез Лазар је убијен, од турске руке, по заробљавању.
У приликама у којима се Србија, и уопште југоисточна Европа, налазила те 1389, опредељење за борбу коју је предводио кнез Лазар било је свесна жртва, што епика види као опредељење за Царство Небеско.
Иако су Турци до тада увелико овладали великим делом овог дела Европе, и били су неупоредиво бројнији, притом обезбеђене залеђине, верски и морални мотив одредио је да се турским нападачима има пружити отпор без обзира на последице.
Кључни догађај, како је историографија одавно протумачила, био је заправо Бој на Марици, септембра 1371. године, када су браћа
Мрњавчевићи тешко поражени. После Марице више није постојала могућност снажног отпора, отуда је свесна жртва коју је одабрао кнез Лазар утолико узвишенија.
Сматра се да се у Боју на Косову борило 15 до 20 хиљада ратника на српској страни, против око 30.000 Турака. Расположиви историјски извори не допуштају јаснију слику.
Несумњиво је да су жртве на обе стране биле страховите, о чему сведочи и чињеница да су оба владара погинула. Смрт султана Мурата у Боју на Косову на Видовдан 1389. једини је такав случај у целокупној турској историји.
На највишем државном нивоу Видовдан је посебно пригодно обележен поводом 500 година Боја на Косову, 1889. када је централна манифестација била у Крушевцу, одакле је после причешћивања у Лазарици, кнез Лазар са саборцима 1389. кренуо пут Косова, у бој с Турцима.
Петстогодишњица 1889. била је прилика за низ пригодних манифестација, од миропомазања краља Александра Обреновића, или установљења највишег Ордена Светог кнеза Лазара, до свечане седнице Српске краљевске академије посвећене Видовдану или градње, на централном градском тргу Крушевца, монументалног споменика Косовским мученицима.
Све потоње ослободилачке борбе Срба увек су биле и у знаку Косова.
Водећа одредница ослободилачке борбе Срба током читавог 19. века била је позив на ослобођење Косова.
Сан генерација остварен је победама Срба над Турцима на Куманову и Велесу 1912. године, у Првом балканском рату. Косово и Стара Србија најзад су тада ослобођени.
Видовдан се показао као дан посебне важности и у низу потоњих догађа српске историје.
Национални револуционар Гаврило Принцип усмртио је надвојводу Франца Фердинанда, наследника круне Хабзбурга, управо на
Видовдан, у Сарајеву, 1914. године. Тим чином изражен је деценијма нагомилавани бес противника туђинске власти у Босни и Херцеговини.
Аустроугарска је, несумњиво уз подстицај Берлина, то искористила за напад на Србију, што се испоставило као почетак Великог рата.
Пет година касније, управо на Видовдан 1919. потписан је Версајски мировни споразум, између земаља Антанте и Немачке, виновнице Првог светског рата. Аустроугарска није преживела окончање рата који је започела, распала се по распаду Солунског фронта.
Исход велике српске победе у Великом рату било је образовање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, чиме су остварени српски ратни циљеви и окупљање под једним државним кровом српских историјских и етничких земаља. Владало је тада уверење да су национална стремљења коначно остварена.
Први устав нове заједничке државе донет је такође на Видовдан 1921. године.
У потпуно измењеним околностима 1948. један од најдраматичнијих момената поратне Југославије, био је такође на Видовдан, када је у Букурешту објављена Резолуција о стању у КПЈ. Совјетски вођа Стаљин обелоданио је тада намеру да развласти партијски и државни врх у Београду, што је довело до дугогодишњег прекида односа с Москвом.
На Видовдан 2001. године, Трибуналу за бившу Југославију у Хагу, изручен је Слободан Милошевић, претходно председник Србије и Савезне републике Југославије, што су тадашње власти објашњавале као случајност.
Преузмите андроид апликацију.
