Стара изрека каже да је образовање скупо, али незнање још скупље.
Некада су појмови школовања и образовања за већину људи били страни, с тога се заиста могло рећи да је образовање било скупо. Образовање, као ретка појава, у прошлости је било доступно само малом броју богатих људи. Данас је та ситуација много другачија. Школе постоје у свим местима, а различити факултети се нуде будућим студентима у свим већим градовима.
Ипак и поред бољитка у доступности и могућности образовања, постоје делови света у којима и даље влада велики број неписмених и нешколованих људи.
Да би се то потпуно искоренило, али и да се свесно управљало овим инфомацијама, Уједињене нације су 2018. године данашњи дан, 24. јануар прогласиле за Међународни дан образовања.
Образовање
Образовање је процес усвајања знања и вештина у зависности од потребе појединца и групе.
Најчешће се поводом образовања помисли на школско образовање, у које спада ниже школско образовање – основна и средња школа, али и високошколско образовање – факултет.
Образовање као спона између појединца и друштва, не говори само о појединцу, већ и о друштву. Што је једно друштво образованије тиме се и његов утицај и моћ шири, јачајући не само одређену друштвену структуру, већ и саму државу.
С тога већина држава води бригу о образовању и школовању младих; јачајући школе, факултете, институте, модернизујући школску опрему и улагајући у стручни кадар.
Образовање у Србији
У Србији постоји тренутно преко 1000 основних школа и близу 500 средњих школа. Државни факултети су углавном распоређени по универзитетима, од којих у Србији се тренутно налази 9 државних акредитованих универзитета.
Према подацима завода за ову годину, у Републици Србији уписано је укупно 49.387 бруцоша на свим високошколским установама.
На Универзитету у Новом Саду налази се 14 факултета и то га чини другим универзитетом по величини у Србији.
Највећи број студената, као и највећу заинтересованост међу будућим студентима односи Факултет техничких наука. Овај факултет има преко 16.000 студената, што га чини једним од највећих факултета у региону.
Највећа заинтересованост младих је за ИТ сектор или позиције попут маркетинга или психологије које се могу искористити у ИТ струци.
Држава је изнела податак да је на пољу образовања све популарнији програм преквалификације у ИТ сектор који у Србији распипсује кабинет председнице Владе у партнерству са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој (УНДП).
Са друге стране, на Универзитету у Новом Саду у складу са захтевима и стандардима образовања и школовања, поред Института за низијско шумарство и животну средину, Научног института за прехрамбене технологије, отворен је и Институт Биосенс 2015. године који представља будућност образовања, пре свега на пољу микро и нано технологије и вештачке интелигенције.
Према статистици, постотак неписмених и младих који немају никакву школску спрему у Републици Србији је око 2%. Ово је истовремено и један од бољих скорова Србије у односу на земље у комшилуку, али свакако не и крајњи. – Циљ је описменити све становнике и подстицати их на даље усавршавање и образовање јер савремено доба то са собом носи.
Преузмите андроид апликацију.
