“Evo dana koji je sav noć“, govorio je Sveti vladika Nikolaj Velimirović kada je besedio o Velikom petku.
I zaista, današnji dan je, za pravoslavne vernike, najtužniji dan u ljudskoj istoriji. Dan kada je Isus Hristos raspet na krstu na Golgoti. Dan preispitivanja i najstrožijeg posta.
Oni koji inače poste, danas poste za nijansu strožije, tj. svoj post sprovode na vodi i hlebu, dok oni koji ne poste gotovo nikada u toku godine, često to ipak učine na današnji dan.
Postom, odnosno uzdržavanjem od slasne hrane i grehova mi zapravo pokušavamo da ojačamo sebe, jer je čovek u savremenom svetu veoma raslabljen u svakom smislu.
Ipak, pogrešićemo ukoliko se danas uzdržavamo od hrane, a sa druge strane se veselimo i lumpujemo uz muziku.
Tugu zarad Hristovog stradanja crkva ispoljava tako što od velikog četvrtka, pa sve do Vaskrsa, ne oglašava crkvena zvona zato što ona predstavljaju simbol radosti.
Na Veliki petak se, takođe, ne služi liturgija, a do izuzteka ovog pravila dolazi samo ukoliko se Veliki petak poklopi sa Blagovestima.
U hramovima se na današnji dan vrši poseban obred – iznosi se plaštanica koju vernici celivaju.
Plaštanica (na fotografiji iznad) simbolizuje Hristov grob. Iako u se u Novom Sadu to pravilo ne praktikuje, u nekim krajevima vernici se provlače ispod stola na kome se nalazi plaštanica i veruje se da tom prilikom treba da se pomole Bogu i zamisle neku želju, te da će im ona vrlo brzo biti uslišena.
Jednako važno koliko i uzdržavanje od mrsne hrane, jeste udržavanje od kućnih poslova. Jedino što je dozvoljeno da se radi jeste farbanje jaja i to crvenom bojom koja simboliše prolivenu krv Hristovu.
Odgovor na pitanje zašto se farbaju jaja krije se u predanju o tome kako je Marija Magdalena došla u Rim da bi propovedala Hristovo Jevanđelje u koje car Tiberije nije verovao.
Car je ovom prilikom izrekao da bi to što ona priča bilo jednako moguće kao i kada bi jaja, koja mu je donela na dar, promenila boju, što je nemoguće. Na to je Marija Magdalena rekla “Hristos Voskrese“ i jaja u korpi su postala crvena.
Druga legenda kaže da su se ondašnji stanovnici Jerusalima podsmevali hrišćanima zbog vere u vaskrsenje Hristovo, te da su govorili da je to nemoguće kao što bi bilo nemoguće da kokoške nose šarena jaja, ali su na dan Vaskrsa sve kokoške u Jerusalimu snele crvena jaja.
Međutim, iako je simbolika u farbanju crvenih jaja, savremeno doba donelo je izvesne promene, te domaćice danas jaja farbaju i ukrašavaju na raznorazne načine, ali i dalje tradicionalno drže do toga da im makar prvo jaje, takozvana čuvarkuća, bude crvene boje.
Veruje se da upravo ona tera zle sile i demone od kuće i porodice koja u njoj živi. Nekada je čak postojalo pravilo da se čuvarkuća noć pred Vaskrs ostavi u vodi sa bosiljkom, drenom i zdravcem, te da se porodica na vaskršnje jutro umiva u toj vodi kako bi bila zdrava.
View this post on Instagram
Neka od verovanja našeg naroda na Veliki petak:
- Žene ne treba da uzmu iglu u ruke na ovaj dan i da, ne daj Bože, nešto ušiju jer se veruje da će im na rukama izbiti plikovi.
- Iako je rad po domaćinstvu zabranjen na ovaj dan, misli se da će voće koje se na današnji dan kalemi biti veoma uspešno i rodno. Takođe, veruje se da ukoliko na Veliki petak pada kiša neće biti šljiva, dok ako je toplo i vedro domaćina očekuje veliki prinos voća.
- Veruje se i da domaćica treba da pomete malo metlom po kući, nakon čega tu metlu mora da baci, a sa njom će da ode i svo zlo iz domaćinstva.
- U određenim delovima Srbije veruje se da mlade devojke treba da ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk, te da će te noći sanjati svog budućeg muža.
Ipak, koliko god ova verovanja bila interesantna i neobična, te svedoče identitetu našeg naroda kroz vekove, na današnji dan je najbitnije oprostiti svima koji su se o vas ogrešili i iz petnih žila se potruditi da budemo bolji ljudi nego što smo bili juče.
Preuzmite android aplikaciju.
