Naučno je dokazano koliko je med zdrav, ali njega ne bi bilo da nema onih malih radilica koje nam ga stvaraju.
Stvaranje ovog zlata, nije jedini značaj pčela. Med, matični mleč, propolis jesu samo neki od produkata pčelinog rada, ali ne i jedini.
Ova vredna stvorenja su izuzetno značajna za oprašivanje biljaka i na taj način indirektno nam obezbeđuju hranu. Čak 150 biljnih kultura na područiju Balkana da bi bile rodne zahtevaju oprašivanje uz pomoć pčela.
Zbog tako izuzetnog i velikog značaja koje pčele imaju u prirodi, a i pri proizvodnji hrane, mora se voditi računa o životnoj sredini, kako ne bi došlo do ugrožavanja ovih vrednih insekata.
Kako se u velikoj meri koriste savremene agrotehničke mere u poljoprivredi, one u velikoj meri utiču na gajenje pčela. Isto tako veliki broj automobila, kao i drugi zagađivači negativno utiču na njihov uzgoj.
Pčele vole čisto i zdravo okruženje. Neke zemlje su uvele analizu pčela na sadržaj teških metala kao parametar zagađenosti životne sredine.
Od kada datira pčelarstvo?
Za ovu granu privrede se može reći da je starija čak i od ratarstva.
Naši prapreci, a navode se podaci da je u pitanju period kamenog doba, se nisu bavili pčelarstvom u smilu kako to danas izgleda.
Oni su pčele tražili po drveću kako bi im uzeli produkte, kao što su med i vosak, a same pčele su uništavali jer nisu znali za njihov pozitivan efekat koje imaju pri proizvodnji hrane.
Kao prvi proizvođači meda navode se stari Egipćani i Asirci. Oni su razvili strategiju na koji način da uzmu produkte pčelinog rada, a da je pri tome ne ugroze. U mnogim grobnicama nađeni su reljefi na kojima su naslikane pčele i med u saću.
Dalje su ovu veštinu preneli starim Grcima, a Grci Rimljanima.
Još se navodi da su u hunskim ratovima vojnici dobijali medovinu. Ovo piće je bilo i omiljeno starim Slovenima i baš oni su bili glavni proizvođači ovog nektara, u oblastima Panonske nizije gde su naseljeni u vreme vladavine Huna.
Kako su se Južni Sloveni naseljavali na Balkan, tako je i pčelarstvo počelo sve više da dobija svoj značaj.
Proizvodi od pčela nisu se samo proizvodili radi ishrane vojske i stanovništva, već se tada počelo značajno trgovati sa medom i voskom.
Koliko je pčelarstvo bilo cenjeno, navodi se da za vreme kralja Milutina, onaj ko se bavio gajenjem pčela bivao je oslobođen svih drugih dužnosti, uključujući i vojne.
Pčelari su bili veliki majstori, i srednji vek je bio izuzetno pogodan kada je med u pitanju, jer je tada ovaj proizvod bio izuzetno cenjen artikal trgovine.
Šta je još zanimljivo vezano za pčele
– Pčela teži svega 100 grama, ali i kao tako mali insekt, razlikuje se od drugih insekata, po tome što svojim radom proizvodi produkt koji je bezbedan za ljudsku ishranu.
– Na žalost, ova vredna stvorenja nemaju dug životni vek. On iznosi od 35 dana do najviše pola godine, sve u zavisnosti od perioda godine i ishrane. Život matice je nešto duži, on iznosi oko 5 godina.
– Matica je jedina pčela koja polaže jaja i to ne malo. Na dnevnom nivou to iznosi čak i preko dve hiljade jaja. Takođe, samo jedna matica „gospodari“ kolonijom koju mogu sačinjavati čak 20 000 – 80 000 pčela.
– I ne samo što proizvode med, pčele se brinu za celokupne aktivnosti u košnici. One je čiste, grade saće, hrane i neguju maticu i njeno leglo. Odgovarajuća temperatura i vlažnost košnice je takođe zasluga pčela, ali one takođe i brane svoj dom od neželjenih gostiju.
– Iako se ne čini tako, ali one se mogu nazvati letećim sprinterima. Brzina leta pčele po lepom vremenu dostiže čak i do 60 kilometara na sat, dok je po lošijem vremenu ova brzina niža za oko 10 kilometara na sat.
– U jednoj sekundi, ovi vredni letači naprave čak 440 zamaha krilima.
– Možda nam se čini da pčele ne znaju gde lete, da to rade bez ikakvog plana, ali to nije tako. One itekako znaju svoj pravac i veoma se dobro međusobno razumeju. One će brojem okretaja saopštiti na koliko metara se nalazi paša i mesto gde im se nalazi hrana.
– Pčelin vid je promenljiv. Dok je u stanju mirovanja, one imaju izuzetan vid, jer na razdaljini od 1 centimetra uočavaju predmete koji su nevidljivi ljudima, one zapažaju predmete od svega 8 mikrometara. Sa druge strane, dok su u letu, tada vide samo par metara ispred sebe.
– A zanimljivo je da one mogu da razlikuju boje, ne baš sve koje može čovek, ali žuta, bela, plava , zelena i ljubičasta su boje koje pčele razlikuju.
A na koji način nastaje med?
Da nastanak meda nije nimalo jednostavan proces, govori činjenica da jedna pčela mora da obiđe bar 12 miliona cvetova bogatih polenom i nektarom, kako bi sakupili sirovinu od koje će nastati med.
Prerada meda kreće već u želucu pčele, ali pri tome pčele dodaju nektaru različite enzime, minerale i vitamine, one koje med i čine tako zdravim. Ta obogaćena masa stavlja se u saće, poklapa i prepušta hemijskim reakcijama zahvaljujući čemu se dobija med.
Da se podsetimo na koji način med utiče dobro na naše zdravlje:
– Jača naš imuni sistem
– Poboljšava cirkulaciju i obnavlja krv
– Pozitivno utiče na srčani ritam
– Revitalizuje organe za varenje
– Obnavlja tkiva, kosu i kožu
– Ima antibakterijsko, antiseptično i antimikotično dejstvo
– Pomaže otklanjanje toksina iz organizma
– Izuzetan je protiv nesanice i stresa. Pospešuje dobro raspoloženje.
Zbog svih dobrobiti koje ova mala stvorenja pružaju, 20.maja se obeležava Svetski dan pčela.
Trudimo se da obezbedimo zdravu životnu sredinu pčelama, a one će zasigurno nama znati na pravi način to da uzvrate.
Preuzmite android aplikaciju.
