Научно је доказано колико је мед здрав, али њега не би било да нема оних малих радилица које нам га стварају.
Стварање овог злата, није једини значај пчела. Мед, матични млеч, прополис јесу само неки од продуката пчелиног рада, али не и једини.
Ова вредна створења су изузетно значајна за опрашивање биљака и на тај начин индиректно нам обезбеђују храну. Чак 150 биљних култура на подручију Балкана да би биле родне захтевају опрашивање уз помоћ пчела.
Због тако изузетног и великог значаја које пчеле имају у природи, а и при производњи хране, мора се водити рачуна о животној средини, како не би дошло до угрожавања ових вредних инсеката.
Како се у великој мери користе савремене агротехничке мере у пољопривреди, оне у великој мери утичу на гајење пчела. Исто тако велики број аутомобила, као и други загађивачи негативно утичу на њихов узгој.
Пчеле воле чисто и здраво окружење. Неке земље су увеле анализу пчела на садржај тешких метала као параметар загађености животне средине.
Од када датира пчеларство?
За ову грану привреде се може рећи да је старија чак и од ратарства.
Наши прапреци, а наводе се подаци да је у питању период каменог доба, се нису бавили пчеларством у смилу како то данас изгледа.
Они су пчеле тражили по дрвећу како би им узели продукте, као што су мед и восак, а саме пчеле су уништавали јер нису знали за њихов позитиван ефекат које имају при производњи хране.
Као први произвођачи меда наводе се стари Египћани и Асирци. Они су развили стратегију на који начин да узму продукте пчелиног рада, а да је при томе не угрозе. У многим гробницама нађени су рељефи на којима су насликане пчеле и мед у саћу.
Даље су ову вештину пренели старим Грцима, а Грци Римљанима.
Још се наводи да су у хунским ратовима војници добијали медовину. Ово пиће је било и омиљено старим Словенима и баш они су били главни произвођачи овог нектара, у областима Панонске низије где су насељени у време владавине Хуна.
Како су се Јужни Словени насељавали на Балкан, тако је и пчеларство почело све више да добија свој значај.
Производи од пчела нису се само производили ради исхране војске и становништва, већ се тада почело значајно трговати са медом и воском.
Колико је пчеларство било цењено, наводи се да за време краља Милутина, онај ко се бавио гајењем пчела бивао је ослобођен свих других дужности, укључујући и војне.
Пчелари су били велики мајстори, и средњи век је био изузетно погодан када је мед у питању, јер је тада овај производ био изузетно цењен артикал трговине.
Шта је још занимљиво везано за пчеле
– Пчела тежи свега 100 грама, али и као тако мали инсект, разликује се од других инсеката, по томе што својим радом производи продукт који је безбедан за људску исхрану.
– На жалост, ова вредна створења немају дуг животни век. Он износи од 35 дана до највише пола године, све у зависности од периода године и исхране. Живот матице је нешто дужи, он износи око 5 година.
– Матица је једина пчела која полаже јаја и то не мало. На дневном нивоу то износи чак и преко две хиљаде јаја. Такође, само једна матица „господари“ колонијом коју могу сачињавати чак 20 000 – 80 000 пчела.
– И не само што производе мед, пчеле се брину за целокупне активности у кошници. Оне је чисте, граде саће, хране и негују матицу и њено легло. Одговарајућа температура и влажност кошнице је такође заслуга пчела, али оне такође и бране свој дом од нежељених гостију.
– Иако се не чини тако, али оне се могу назвати летећим спринтерима. Брзина лета пчеле по лепом времену достиже чак и до 60 километара на сат, док је по лошијем времену ова брзина нижа за око 10 километара на сат.
– У једној секунди, ови вредни летачи направе чак 440 замаха крилима.
– Можда нам се чини да пчеле не знају где лете, да то раде без икаквог плана, али то није тако. Оне итекако знају свој правац и веома се добро међусобно разумеју. Оне ће бројем окретаја саопштити на колико метара се налази паша и место где им се налази храна.
– Пчелин вид је променљив. Док је у стању мировања, оне имају изузетан вид, јер на раздаљини од 1 центиметра уочавају предмете који су невидљиви људима, оне запажају предмете од свега 8 микрометара. Са друге стране, док су у лету, тада виде само пар метара испред себе.
– А занимљиво је да оне могу да разликују боје, не баш све које може човек, али жута, бела, плава , зелена и љубичаста су боје које пчеле разликују.
А на који начин настаје мед?
Да настанак меда није нимало једноставан процес, говори чињеница да једна пчела мора да обиђе бар 12 милиона цветова богатих поленом и нектаром, како би сакупили сировину од које ће настати мед.
Прерада меда креће већ у желуцу пчеле, али при томе пчеле додају нектару различите ензиме, минерале и витамине, оне које мед и чине тако здравим. Та обогаћена маса ставља се у саће, поклапа и препушта хемијским реакцијама захваљујући чему се добија мед.
Да се подсетимо на који начин мед утиче добро на наше здравље:
– Јача наш имуни систем
– Побољшава циркулацију и обнавља крв
– Позитивно утиче на срчани ритам
– Ревитализује органе за варење
– Обнавља ткива, косу и кожу
– Има антибактеријско, антисептично и антимикотично дејство
– Помаже отклањање токсина из организма
– Изузетан је против несанице и стреса. Поспешује добро расположење.
Због свих добробити које ова мала створења пружају, 20.маја се обележава Светски дан пчела.
Трудимо се да обезбедимо здраву животну средину пчелама, а оне ће засигурно нама знати на прави начин то да узврате.
Преузмите андроид апликацију.
