Danas beležavamo Dan planete Zemlje. Pravi je momenat da svi zajedno doprinesemo celokupnom zdravlju jedine planete koju imamo, tako što ćemo čuvati ono što je od nje ostalo.
Nažalost, razne vrste biljaka i životinja zauvek su nestale sa naše planete. Lični doprinos zaštiti planete daje i Milan Paunović iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.
Da bismo znali u kakvom je stanju naša planeta, moramo znati šta smo do sada izgubili, a šta nam je ostalo. Paunović zajedno sa kolegama iz brojnih institucija priprema Crvenu knjigu sisara.
Crvene knjige su inače nacionalna dokumenta koja govore o značajnim promenama u stanju određene grupe organizama.
„Ovo je šesta po redu Crvena knjiga. Do sada su izašle Crvena knjiga vaskularnih biljaka, vodozemaca, gmizavaca, ptica, nekih insekata… A ovo je prva knjiga tog tipa o sisarima u Srbiji“, rekao je u Jutarnjem programu Paunović.
Knjiga obuhvata 41 vrstu (koje u ugrožene) od 101 vrste koliko je poznato u Srbiji. Njen izlazak se očekuje do kraja godine.
„Jako je značajan dokument, govori o biologiji i ekologiji svake vrste, govori o stanju, o ugroženosti, o faktorima koji ugrožavaju, o merama koje su do sada preduzete, i donosimo preporuke mera za budućnost da bi se te vrste očuvale“, rekao je Paunović.
Dodao je da svaka vrsta ima svoje specifičnosti i da su njihove populacije različite brojnosti.
Poslednjih decenija nije uočen stepski skočimiš, koji verovatno jeste prisutan ali sa malim brojem jedinki, evropska vidrica je iščezla, kako iz Srbije tako i u regionu.
Ističe da je dobar primer asistiranog obnavljanja vrste – evroazijski dabar, koji svojevremeno iščezao, ali je tokom 2003. i 2004, ponovo naselio naše prostore.
Gost RTS-a je govorio i o zaštiti medveda u našoj zemlji, čija se populacija obnavlja, ali koji je, kako ističe, još uvek ranjiva.
Paunović je ukazao na uticaj čoveka kada je u pitanju ugroženost određenih vrsta, govoreći i o neposrednom uticaju, kroz „pritisak na staništa“.
„Šteta je što tek sada imamo prvu Crvenu knjigu sisara u Srbiji, međutim, nadamo se da je ovo samo početak, praktično, na svakih pet do deset godina treba da izlaze nova izdanja tih knjiga, kako bismo, shodno stanju u prirodi, mi adekvatno reagovali i zaštitili sve vrste koje su ugrožene“, rekao je.
Srbija spada u područja sa bogatom faunom sisara.
„Stanje je dobro. Naša nedovoljno razvijena industrija je u prošlosti doprinela tome da dođe do značajnog očuvanja, i ako se uporedimo sa zemljama recimo zapadne Evrope, gde je urbanizacija enormnih razmera, mi smo relativno zemlja očuvanog staništa i populacija, ali se o njima moramo brinuti, i jako je važno da imamo prekograničnu saradnju jer priroda ne poznaje granice, i zaštita prirode je integralna stvar“, zaključio je Paunović.
Poručio je, povodom Dana planete Zemlje, da treba da se prema prirodi odnosimo manirom dobrog domaćina.
Preuzmite android aplikaciju.
