U ranim jutranjim časovima 6. aprila 1941. godine, započeo je masivni napad nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju.
Napadom je Jugoslavija uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade, i pre i posle puča 27. marta, svim raspoloživim sredstvima nastojale to da izbegnu.
I pučistička vlada Dušana Simovića, takođe je pokušala da izbegne rat, čak je i priznala akt potpisan 25. marta u Beču da će poštovati obaveze koje je prethodna kraljevska vlada potpisala.
Nemačka i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska, Kraljevinu Jugoslaviju su napale bez objave rata.
Koliko se zna, u vazdušnim napadima na Beograd koji su započeli oko 06.30 sati, i trajali, u više naleta, tokom dva dana, učestvovala su 484 nemačka vazduhoplova, od čega 234 bombardera i približno 120 lovačkih aviona.
Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće se uzima da je bilo 2.274 poginulih.
U Beogradu je u vazdušnim napadima uništen veliki deo stambenog fonda, objekti infrastrukture, ali i brojni objekti kulture i hramovi. Posebno je tragična sudbina nacionalne biblioteke.
Već u prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana stradala je zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. Staro zdanje biblioteke zahvatio je požar koji nije ugašen.
U požaru je tada izgoreo fond biblioteke od oko 350.000 knjiga, uključujući i brojne rukopise i razne starine. Bio je to velikim delom nenadoknadiv gubitak.
Aprilski napad na Jugoslaviju bio je odmazda za 27. mart 1941. kada je oborena vlada i namesništvo čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević.
Vlada Cvetković-Maček je dva dana ranije, u nastojanju da nekako održi zemlju van ratnih zbivanja, a posle brojnih pritisaka i uslovljavanja iz Berlina, 25. marta 1941. u Beču, potpisala protokol o pristupanju Trojnom paktu.
Usledile su, u Beogradu, i drugim gradovima zemlje 27. marta 1941. masovne demonstracije, kao izraz podrške puču, i zapadnim saveznicima. Najveći deo srpske kulturne i političke elite oduševljeno je podržao puč 27. marta, kao i vrh SPC, na čelu s patrijarhom Gavrilom Dožićem.
Usledio je napad na Jugoslaviju 6. aprila. Zapravo, napad je počeo tokom prethodne noći na prostoru Đerdapa.
Beogradsku vladu je o času napada prethodno obavestio, sasvim precizno, vojni ataše Kraljevine Jugoslavije u Berlinu pukovnik Vladimir Vauhnik, vrhunski obaveštajac.
I pored herojskog otpora na više nivoa, posebno vazduhoplovaca, odnos snaga i opšti položaj Jugoslavije je bio takav da je otpor uglavnom bio bezizgledan, posebno imajući u vidu da su nemačke trupe prodorom iz Bugarske munjevito zauzele vardarsku dolinu pa je povlačenje prema Grčkoj, po uzoru na situaciju u Prvom svetskm ratu, onemugućeno. A i Grčka je okupirana do kraja aprila, pored činjenica da se s Grcima paralelno borilo 62.000 britanskih vojnika.
Jugoslovenska vojska kapitulirala je 17. aprila.
Preuzmite android aplikaciju.
