Evro, prva nova valuta koja je u 21. veku uvedena u opticaj, mada je kreirana u XX stoleću, slavi danas dvadeseti rođendan otkako je u fizičkom obliku puštena u promet.
Novčanice i kovanice evra prvi put su se 1. januara 2002. godine našle u fizičkom obliku u džepovima oko 300 miliona žitelja članica evropskog monetarnog bloka, koji je tada činilo 12 država.
Tog dana, u istoriju su otišle nacionalne valute 12 članica evrozone – nemačka marka, francuski franak, italijanska lira, austrijski šiling, španska pezeta, grčka drahma i druge.
Tokom godina broj članica evropskog monetarnog bloka se proširio na sadašnjih 19, pa su se tako i Estonci oprostili od domaće novčane jedinice estonske krune, Litvanci od litasa, Slovenci od tolara…
Ime evro je zvanično prihvaćeno 16. decembra 1995. u Madridu. Evro je uveden u svetsko finansijsko tržište kao računovodstvena valuta 1. januara 1999, zamenivši dotadašnju Evropsku obračunsku jedinicu (ECU), a tri godine kasnije su fizičke novčanice i kovanice evra postale stvarni novac u novčanicima Evropljana.
Mnogi finansijski analitičari i ekonomisti su na uvođenje evra gledali s podozrenjem, jer ne postoji država „Evrolend“ kao garant nove valute koja je pretendovala da se suprotstavi dominaciji američkog dolara.
Evropljani su novu novčanu jedinicu prihvatili sa puno optimizma. Međutim, kriza državnog duga evrozone iz 2011. dovela je u pitanje opstanak evra, pri čemu su se hedž fondovi čak otvoreno kladili na kolaps jedinstvene valute.
Uprkos dužničkoj krizi, koja je u nekim zemljama evrozone trajala sve do 2018. godine, evropska valuta je opstala, a spremnost vodećih evropskih ekonomija, pre svega Nemačke i Francuske, da se snažnije krene putem veće integracije monetarnog bloka, uključujući zajedničko zaduživanje, znači da je evro dostigao zrelost i da ima sigurnu budućnost.
Pored stanovnika evrozone, još nekoliko stotina miliona ljudi širom sveta koristi valute vezane za evro, a Crna Gora i takozvano Kosovo su jednostranim odlukama uvele u opticaj jedinstvenu valutu.
Dve zemlje u našem susedstvu, Hrvatska i Bugarska, pripremaju se da uvedu evro i zvanično postanu članice evrozone 2023, odnosno 2024. godine respektivno, što bi bilo prvo proširenje monetarnog bloka posle 2015. godine, kada je u članstvo primljena Litvanija.
Povodom 20. godišnjice od uvođenja evra, Francuska će sutra, 1. januara, pustiti u opticaj novu kovanicu od dva evra, a predsednica Evropske centralne banka (ECB), Kristin Lagard, najavila je početkom decembra da će novčanice evra do 2024. godine dobiti potpuno nov izgled, odnosno da će biti redizajnirane.
“Posle 20 godina, vreme je da preispitamo izgled naših novčanica kako bi one nalikovale Evropljanima svih uzrasta i porekla“, rekla je Lagard tada, dodajući da će među evropskim građanima biti sprovedena anketa o mogućim lajtmotivima na budućim evro banknotama i kovanicama.
Preuzmite android aplikaciju.
