У Новом Саду данас ће бити одржана централна манифестација обележавања 84 године Новосадске рације, током које су мађарске окупационе власти 1942. године у Новом Саду и другим местима јужне Бачке, највише Шајкашке, убиле хиљаде грађана, Срба и Јевреја.
Новосадска рација уобичајено се, сваког јануара, обележава на Кеју жртава рације, односно платоу код скулптуре “Породица” поменом, верском службом Српске православне цркве, и Јеврејске заједнице, као и полагањем венаца, уз друге пригодне активности, односно подсећања.
Ове године, помен ће служити патријарх српски Порфирије, уз саслужење владике бачког Иринеја, мохачког Дамаскина, и осечкопољског и барањског Херувима, а јеврејску службу држаће врховни рабин Исак Асиел.
На обележавању ће учествовати и хорови, како Јеврејске општине “Хашира” тако и хор “Свети Георгије” новосадске Саборне цркве.
Мађарски окупатори су почев од 4. закључно са 29. јануаром 1942. године, вршили хапшења, стрељања, масовно бацање у залеђени Дунав и Тису, хиљада житеља Јужне Бачке, Новог Сада, Шајкашке, Бечеја.
Њихова наводна мотивација био је обрачун са устаницима, који су се тада већ појавили на Југу Бачке, њих неколико десетина.
У стварности, било је то систематско затирање како Срба тако и Јевреја Новог Сада и околине, односно јужне Бачке.
Јасан показатељ јесте чињеница да су централна мета, осим Јевреја, били управо најугледнији тамошњи Срби, елемент којем одлазак у шуму извесно није био првобитна намера.
Циљ је неусмњиво био затирање српског идентитета Бачке.
Убијено је, колико се зна, 3.809 особа, од чега су 1.068 жртава били Јевреји. Међу њима, 477 су била деца, а 927 особе женског пола.
Бачка је, као и Барања, анектирана од стране Мађарске, пошто је Краљевина Југославија окупирана и распарачана априла 1941. Срем је тада укључен у такозвану НДХ, при чему су крајњим истоком, Земуном и околином, управаљале директно немачке окупационе власти, као и Банатом који ће формално остати саставни део Недићеве Србије.
Рација је на југу Бачке, у Шајкашкој, започела 4. јануара, првих дана у селима, Чуругу, Госпођинцима, Ђурђеву, Шајкашу, Тителу, Мошорину, Вилову, Гардиновцима, Жабљу, Локу, да би затим била настављена у Новом Саду.
Трагично су страдали такође, Срби и Јевреји у Србобрану, Темерину, Бечеју. Акција је окончана 29. јануара.
Иживљавања и убијања било је на више локација, а савременицима је посебно остало сећање на масовно убијање новосађана на обали Дунава да би њихова тела потом била бацана у Дунав, под лед. Исто се догађалу и на такође залеђеној Тиси претходних дана.
Основана намера окупатора извесно је била затирање управо најугледнијег српског елемента Бачке, средине која је изнедрла бројне великане српске историје, културе, али и привредног живота.
Посебна мета били су они који су међу Србима уживали углед, услед личних заслуга или наслеђа.
Наредбу, за како је тврђено, казнене мере издао је челник Генералштаба Мађарске војске Ференц Сомбатхељ, и то пошто су одмазде већ започеле.
У граду Новом Саду, рације су почеле у зору 21. јануара, блокирањем улица, претресима кућа и масовним хапшењима.
Већина је одвођена на обалу Дунава али су многи убијени и раније, на улицама, по кућама.
Међу убијенима јануара те 1942. у Новом Саду нашао и др Игњат Павлас, као и његова супруга Олга. Павлас, истакнути јавни и национални радник, било је међу кључним актерима присаједињења Војводине Србији 1918. године, уз Јашу Томића, када је био потредседник Српског народног одбора.
Био је члан делегације која је првих дана новембра 1918. у Београду тражила да српска војска најбрже могуће уђе у Нови Сад и Бачку. Председавао је Великом народном скупштином у Новом Саду 25. новембра 1918. када је проглашено присаједињење Војводине Краљевини Србији.
Знан по залагању за права Срба у време Аустроугарске, Павлас, угледни новосадски адвокат, по оцу иначе пореклом Чех, римокатолик, осим истакнуте улоге у јесен 1918. када је требало преломити у правцу присаједињења Србији, све време је у међуратном периоду био активан јавни радник, упамћен као доброчинитељ. Био је првак покрета Сокола у Бачкој, традиционалне пансловенске асоцијације, старешина Бачке соколске жупе, најзаслужнији за изградњу Соколског здања, Спомен дом краља Александра И 1936. године.
Био је и првак Веслачког клуба “Данубиус”, оснивач је и председавајући планинарског друштва “Фрушка гора”, организатор градње више планинарских домова, као на Фрушкој гори и на Руднику.
Управо Павлас је приликом свечаног дочека српске војске новембра 1918. у Новом Саду, одржао поздравни говор, са балкона зграде Матице српске, на главном градском тргу.
Отуда, за окупационе мађарске власти, био је оличење непријатеља. Убијен је 23. јануара 1942. године, током Рације.
За окупационе мађарске власти током Другог светског рата простор Бачке третиран је као Јужна земља, интегрални део историјске Мађарске.
Првобитна намера окупатора, углавном спроведена, била је протеривање свих Срба настањених у Бачкој после 1918, а онда и систематско уништавање најистакнутијих и најугледнијих Срба, при чему су посебна мета били носиоци како уједињења 1918. тако и присталице међуратне Краљевине Југославије.
Јевреји су притом убијани на основу лудила идентификације са политиком нацистичке Немачке, иако је, наизглед парадоксално, у самој Мађарској јеврејска популација масовно страдала тек пошто је регент Миклош Хорти оборен октобра 1944. када су завладали локални нацисти Стреласти крстови, под директном немачком окупацијом.
Последњи радни дан у знаку осамдесетих и културе (петак, 23. јануар)
Преузмите андроид апликацију.
