Irski nacionalni praznik Dan svetog Patrika odavno je postao svetski popularan, a ponegde je njegova proslava veća nego u Irskoj. Ipak detelina, pivo Ginis, muzika i nezaobilazna zelena boja na dan povežu ceo svet.
Iako desetine miliona ljudi slavi ovaj praznik, pitanje koliko njih zapravo poznaje istoriju po kojoj je on nastao.
Iako je sv. Patrik najpopularniji svetac u Irskoj, on je zapravo bio Britanac iz imućnije porodice kog su pirati oteli i odveli u Irsku kao roba. Legenda kaže da je tokom rada postao pobožan, te mu se javio glas koji mu je rekao da pobegne i vrati se svojoj porodici.
Irska se naziva otokom svetaca. Ipak, nijedan od irskih svetaca, osim sv. Patrika, apostola Irske, nije ušao u Crkveni kalendar.
Tek je najnoviji obnovljeni kalendar Crkve, u kojem se više poštovalo načelo da u njemu budu što više zastupljene sve zemlje i narodi, uz sv. Patrika uvrstio i sv. Kolumbana, koji se slavi 23. novembra, a poticao je iz Irske.
Irci, Patrika svojim starim keltskim jezikom zovu „Padraig“. Magonus Sucatus Patricius rodio se negde oko godine 385. u Britaniji, koja je tada stajala pod rimskom vlašću.
Dragocene podatke o svom životu ostavio nam je sam Patricije u spisu zvanom „Ispovest“.
U njemu nam kaže da je njegov otac bio i sveštenik. Verovatno je to postao u starosti. Tada zakon o svešteničkom celibatu na Zapadu nije bio tako strog kao kasnije.
Mladi Patrik provodio je lagodan život tadašnjih povlašćenih društvenih slojeva. Nije mario ni za studije ni za hrišćanstvo, ne znajući čak, da se poslužimo njegovim rečima, ni za „Boga živoga“.
Kada je imao 16 godina oteli su ga irski gusari, nakon čega je narednih 6 godina proveo u Irskoj kao pastir.
Veruje se da je tokom svog boravka u Irskoj Patrik postao pobožan. Nakon 6 godina boravka u Irskoj, Patrik je uspeo pobeći i vratiti se u Britaniju gde je postao sveštenik. Potom se, prema tradiciji, vratio u Irsku kako bi širio hrišćanstvo.
Priča o njegovom begu od svog gospodara u Irskoj ušla je u legendu.
Patrik je napustio svog gospodara, na morskoj obali pronašao lađu te zamolio kapetana da se ukrca. Po istorijskim podacima to je bilo negde u proleće 407. godine.
Nakon tri dana vožnje iskrcali su se negde u sjevernoj Galiji, koja je tada bila opustošena kako od Vandala tako i od vojnika Konstantina III. Za Patrika je taj beg bila prava „odiseja“ puna nezgodnih dogodovština.
On i njegovi saputnici morali su putovati kroz 28 dana, a ponestalo im je hrane. Na Patrika, su potom navalili njegovi saputnici da se moli svome Bogu i neka ih spasi od gladi. On ih je poslušao, pomolio se i ubrzo su naleteli na krdo svinja. Bili su spašeni.
Nije poznato tačno kada i gde se Patrik oprostio od svojih drugova niti kako se vratio u domovinu, ali znamo ipak da se sretno vratio svojoj kući i porodici.
Ipak, njegova misija nije time bila okončana, još ga je čekala glavna radnja.
Patrik je jedne noći sanjao neobičan san. U njemu je video kako ga Irci, koji su u većini bili pogani, zovu da ih nauči hrišćanskoj veri. Patrik je o snu ozbiljno razmišljao, molio se i došao do uverenja da ga sam Bog zove nazad u Irsku da mu poveri jednu veliku apostolsku misiju.
Vratio se u Irsku i učio ljude hrišćanstvu i time zasluženo stekao današnji epitet najvećeg irskog svetca.
Njemu se pripisuje legenda da je oterao sve zmije sa ostrva. Tačno je da ih u Irskoj ni danas nema, ali naučnici sumnjaju da su je one ikada naseljavale. Zato se ova priča uzima kao metafora za proterivanje pagana i pokrštavanje Iraca.
Tradicija – detelina kao Sveto Trojstvo
U Irskoj ljudi sa porodicama ujutru idu u crkvu, a kako se post prekida na dan pripremaju se jela od slanine/govedine i kupusa. Uz to se služi nezaobilazno pivo Ginis, koje se pije iz velikih krigli.
Šamrok tj. detelina sa tri lista, kao i zelena boja zaštitni su znaci ovog praznika.
Po legendi, sveti Patrik je koristio detelinu sa tri lista kako bi Ircima približio pojam Svetog Trojstva. Mada, po nekim stanovištima, detelina je usvojena nešto kasnije, dok je isprva korišćen krst svetog Patrika.
Kada je reč o zelenoj boji, naravno prva stvar koju pomislite kada kažemo Irska je naravno zelena boja. Ko je imao priliku da poseti ovu neverovatnu zemlju zna o čemu govorimo.
Zelena boja je naravno simbol irske i ovog praznika jer se nalazi i na državnoj zastavi, ali zanimljivo je da je u jednom trenutku plava boja postala službena boja Odreda Svetog Partika, anglo-irskog viteškog reda. Ali ubrzo zelena boja ponovo je preuzela dominaciju.
Kako je 17. mart dan Patrikove smrti, a i zbog njegovog značaja za Irce, on je isprva bio slavljen kao religijski praznik. Kasnije je postao sredstvo za promociju irske kulture, muzike, nasleđa.
Takođe, ljubiteljima ovog praznika festival u Dablinu je nezaobilazna turistička destinacija.
Od nacionalnog praznika do globalne manifestacije
Kako je veliki broj irskih emigranata došao u SAD, ova zemlja je postala mesto gde se praznik svetog Patrika proslavlja uz veću euforiju i spektakl nego u Irskoj. Tamo ima više ljudi irskog porekla nego stanovnika u Irskoj.
U SAD-u se organizuju parade, trke, a pije se zeleno pivo obojeno jestivom bojom što nije slučaj u Irskoj. U Čikagu se i reka boji u zeleno na kratko.
Smatra se da je tamo nastao još jedan simbol ovog praznika- Leprikon (Leprechaun), mali muškarac sa riđom bradom i šeširom obučen u zeleno.
Kobajagi, oni su ti koji čuvaju ćup sa zlatom na kraju duge. Onom ko ga uhvati, ispuniće tri želje kako bi ga pustio ili pokazati gde je ćup.
Tradicionalno se ovaj praznik obeležava i u pojedinim gradovima u Srbiji.
Povodom praznika irske kulture, Grad Beograd će u noći između 16. i 17. marta, slaveći srpsko-irsko prijateljstvo, zelenom bojom kolorizovati objekte dekorativnog osvetljenja – Palatu Albanija, Brankov i Most na Adi, veliku kupolu Doma Narodne skupštine.
Dok će se u Novom Sadu u „Šamrok pabu“ i „Gerila baru“ moći proslaviti ovaj praznik uz pivo, klopu i dobru zabavu.
Preuzmite android aplikaciju.
