Почетна > Спорт
Спорт

Дан када је на неодиграној утакмици умрла Југославија

На данашњи дан, давне 1990. године десили су се једни од највећих нереда на фудбалској утакмици на европском континенту.
Пре тачно 33 године десио се највећи скандал Југословенског фудбала на неодиграној утакмици на загребачком стадиону „Максимиру“ између домаћег Динама и београдске Црвене звезде.
Фото: Printscreen/youtube

Крвави мајски дан обележила је утакмица о којој је пуно пута причано, али је много тога остало нејасно… Да би парадокс био већи, тај дан се обележавао као Дан безбедности, али безбедности није било, како на трибинама, тако ни на терену, а ни на улицама око стадиона.

Наелектрисана атмосфера осетила се данима пред ову дерби утакмицу, а томе су допринели бурни историјски догађаји који су јој предходили.

У Југославији је крајем 1989. годин, по први пут од Другог светског рата, уведен вишепартијски систем. Пад комунизма у Југославији и Европи изазвао је тектонске поремећаје… У априлу 1990. године у СР Хрватској на изборима победио ултранационалистички ХДЗ чији је председник био Фрањо Туђман.

План и програм ХДЗ-а били су врло јасни: отцепљење Хрватске и протеривање Срба са њене територије. Отворено про-усташка власт брзо је узнемирила духове прошлости и почела да копа по још увек свежим ранама из Другог светског рата…

Дан утакмице

Воз из Београда са главном групом „Делија“ због активирања ручне кочнице стао је на улазу у Загреб, где је преко 500 навијача Црвене звезде изашло из воза и направило пир по предграђима Загреба. Туче и нереди пренели су се на скоро цео Загреб, па су тако 2 навијача Динама у центру града, завршила са тешким повредама. Навијачи Београдског тима разлупали су велики број излога, трамваја и аутомобила.

Непосредно пре утакмице на сектор где су гостујући навијачи, милиција смешта преко 2.500 Делија где моментално крећу чарке са домаћим навијачима.

Антологијски нереди

Домаћи навијачи (потпомогнути навијачима других хрватских клубова) са горње трибине гађају Делије раније припремљеним каменицама. Делије проваљују капију која води ка горњем нивоу, а навијачи Динама проваљују ограду на својој северној трибини и улазе на терен.

Делије „на јуриш“ протерују хрватске навијаче са горњег дела трибине на којој су били смештени. Стампедо, каменице, бакље, ломљење седишта само су делови хаоса који је завладао на Максимиру. Терен постаје поприште сукоба домаћих навијача и милиције који се боре „прса у прса“.

Тада се дешава још једна надреална сцена, када фудбалер Динама Звонимир Бобан, у карате стилу, удара милицајца на сред фудбалског терена. Динамови навијачи и данас ово славе као „одговор на великосрпску агресију“. Да би иронија била потпуна, нападнути милицајац био је муслиман из Босне.

Рефик Ахметовић, босански милицајац којег је Звонимир Бобан напао, касније је рекао пред камерама:

– Да ме је Бобан и трећи пут ударио, извадио бих пиштољ и пуцао! Они који су у том тренутку били на максимирском игралишту наводе како су чули милицајце да вичу “Пуцај му у леђа!”.

Нереди су трајали више од сата на стадиону и настављени су на улицама Загреба до касно у ноћ. Иако Хрвати воле да тврде како је све било спонтано, остаје крајње интересентно од куда се толика количина каменица нашла на трибинама као и лакоћа којом су Динамовци пробили ограду. Занимљиво је и да су камере Загребачке телевизије биле фокусиране на Делије док су они кидали рекламе не би ли се заштитили од пројектила којима су их засипали домаћи навијачи. Оно што је боло очи је мали број милиционера, свега 30-так који су се борили сат времена са помахниталом руљом и који су готово сви били Српске националност.

Пуком случајношћу избегнута је трагедија попут оне на Хејселу (1985. године) и Хилсбороу, свега годину дана раније, где је било на десетине погинулих.

Одјеци ове никад одигране утакмице и данас су снажни у обе земље. За многе је ово био крај Југославије и почетак рата. На Максимиру већ дуго година стоји табла посвећена погинулим навијачима Динама, на којој дословно пише: „Навијачима Динама који су погинули за Хрватску, а за које је рат почео 13.05.1990.“

Иако је над Максимиром тада био сунчан дан, тамни облаци сузавца који су се надвили над њим, наговестили су смутне и несретне године које су уследиле. Само годину дана касније многи учесници овог догађаја наставили су свој сукоб на супротним странама у крвавом рату који је уследио.

Navijačke grupe u Novom Sadu: Svi znaju za Firmu i Koridu, a koje novosadske klubove podržavaju „Kojoti“ i „Aveti“?

Преузмите андроид апликацију.