Danas na Olimpijskim igrama žene jednako kao i muškarci učestvuju u takmičenjima. Da li je oduvek bilo tako?
Iako sa godinom zakašnjenja zbog svetske pandemije korona virusa, u Tokiju se za par dana održavaju letnje Olimpijske igre.
Još davno, 776. godine pre nove ere, u antičkoj Grčkoj održana su prva atletska nadmetanja između različitih gradova – država Drevne Grčke, u čast bogu Zevsu.
Prva nadmetanja počela su u gradu Olimpiji, po kome današnje igre i nose naziv.
Mnogo kasnije odlučeno je da se ove igre obnove, a simbolično, za prve moderne Olimpijske igre izabrana je Atina u Grčkoj u kojoj su i nastala ova nadmetanja.
Zanimljivo je reći da sve do 1900. godine nije bilo zamislivo pojavljivanje žena na ovom nadmetanju u ulozi takmičara. Do tada, žene su eventualno mogle da učestvuju u dodeli nagrada.
Međutim, u Parizu 1900. godine, kao deo Svetske izložbe, organizovane su prve Olimpijske igre na kojima se po prvi put pojavljuju i dame kao učesnice u takmičenju.
Iako je na tim Olimpijskim igrama učestvovalo 28 zemalja sa 997 takmičara, samo su 22 žene imale tu čast da se nadmeću u trci za medalju.
Ipak, dame nisu u potpunosti bile izjednačene sa muškim takmičarima, jer nisu mogle da učestvuju u svim sportovima. Dame su mogle da pokažu svoje sposobnosti samo u sportovima koji su se smatrali primerenim, poput jedrenja, tenisa i golfa.
Veoma interesantno je to da su takmičarke bile odevene od glave do pete, te su na primer, teniserke morale da igraju u dugim belim haljinama, široke suknje i dugih rukava, što nije bilo nimalo udobno i praktično, složićete se.
Šarlota Kuper, francuska teniserka, se tom prilikom veoma istakla i te 1900. godine bila je prva olimpijska pobednica u istoriji Olimpijskih igara. Dok je teniserka Katrin Žilu, učestvovala sa svega 13 godina.
Sledeće Olimpijske igre su protekle ponovo bez dama, ali su se u Londonu 1908. godine u takmičenje ponovo vratile 36 dame.
Plivanje slobodnim stilom je postao takmičarski sport za žene 1912. godine na Igrama u Stokholmu, međutim plivanje prsnim stilom još uvek nije bilo dozvoljeno.
Nekoliko Olimpijskih igara kasnije, 1928. godine, uvedene su discipline za dame, poput skoka u vis, gimnastike, bacanja diska, trke na 100 metara. Od ovih Igara počelo se sa ubrzanim uvođenjem sportskih disciplina za žene.
Žene su se izborile za svoje učešće na Olimpijskim igrama i od tada pa sve do danas, uspešno opravdavaju svoje učešće na njima.
