Даблин је град који мирише на море и тамно пиво, а дише историју и књижевност. Разапет је између грандиозних историјских тргова са фасадама у џорџијанском стилу и модерних, стаклених зграда на доковима које гледају ка заливу. Његово срце пресеца река Лифи: она дели север и југ, али их истовремено повезује низом мостова. Шетња од Хапени моста до O’Konel моста тако постаје брза лекција из историје и свакодневице града. А историја је у престоници Ирске свуда око нас.
Ко год крочи на калдрму чувеног Тринити колеџа, најстаријег у Ирској, осећа да улази у другу епоху. Старо здање Библиотеке води вас у Дугу салу (Long Room), величанствену галерију књига под сводом од тамног дрвета. Тамо се чува и најчувенији рукопис Ирске, „Књига из Келса”, магистрални доказ да су слова могла бити уметност још у 9. веку. Ова илустрована јеванђеља чувају се и излажу у посебним условима, а посета комбинује наратив стручњака и поглед на лист отворен баш тог дана.
Само неколико улица даље је Темпл Бар, четврт која је од средњовековног предграђа и зоне пропадања стигла до „културног кварта”, али и најживљег ноћног живота у граду. Дању ћете наћи галерије, архиве фотографије, филмски институт и пијаце на отвореном; ноћу пабови и музика преузимају сцену. Иза туристичке гужве стоји дуга историја успона и падова, од великог плана за аутобуску станицу седамдесетих, до државне одлуке да се простор очува и развије као културни простор.
Даблин се доживљава и са видиковца уз чаша пива. У Ст. Џејмс гејту, прича о Гинису испричана је кроз мултимедијалну поставку, а завршава се у Гравити бару панорамом кровова града и савршеним пинтом (чашом точеног пива). Бренд је постао синоним за престоницу још од 1759. када је Артур Гинис потписао чувени закуп, а данашња поставка је једна од најпосећенијих атракција у земљи.
Ако пожелите дах природе у градским оквирима, Феникс парк је огромна зелена равница са алејама и стадима јелена, тик западно од центра. Са 707 хектара то је један од највећих ограђених урбаних паркова у Европи, с председничком резиденцијом и монолитом Велингтону као оријентирима.
Џорџијански кварт јужне стране спаја елеганцију и свакодневицу. Тргови Мерион и Фицвилијам и данас су права изложба препознатљиве цигле, симетричних прозора и шарених врата која су постала заштитни знак града.
Иза фасада су некада живели песници и политичари, данас углавном канцеларије и институције; у парку Мерион камени Оскар Вајлд и даље одмара на својој стени. Шетња овим блоковима открива епоху између 18. и 19. века коју Даблин чува као сопствену визит-карту.
На обали се надовезује нова прича. Некада теретни докови, данас „Силицијумски докови”, дом су великих технолошких компанија, концертних дворана и музеја емиграције. Од монументалне зграде Царинарнице низводно, преко скулптура посвећених глади и EPIC музеја, до елегантног моста Семјуела Бекета, ова траса је кратка хроника модернизације. Успут, северна страна нуди галерију Хју Лејна и музеје посвећене Ускршњем устанку.
Литература овде није фуснота већ свакодневица. Сваког 16. јуна град слави Блумсдеј, дан посвећен Џојсу и његовом „Улису”: костими из едвардијанске ере, читања, руте кроз град које прате Леополда Блума и стајање у Давијевом бирцузу претварају Даблин у сцену романа. Није чудо што се путописи још надовезују на ову традицију; град уме да себе исприча кроз књиге и кафане.
Када пожелите море, до Хоута стижете брзим возом из центра. Стазе на литицама нуде призор Ирске који се памти: атлантски ветар, мирис алги, зидови од камена и галебови који нас прате. После туре, рибљи ресторан у луци затвара круг дана.
Град је компактан и најбоље га је обилазити пешке, уз помоћ трамваја Луас, аутобуса и приградских возова DART. Град се чита као збирка кратких прича – свака четврт је посебна, а све су уредно увезане реком.
Можда га је најлакше разумети управо ходајући уз Лифи, од Феникс парка до докова. На том путу види се како је град научио да из мириса кваса и старих књига и тишине паркова ствара идентитет који је истовремено домаћински и козмополитски.
Аутор текста:Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
