Ovaj plemeniti metal žene obožavaju.
Kada bi se u obzir uzeo samo hemijski sastav, odnosno proračun, očekivalo bi se da zlato i srebro imau istu boju, srebrnastu.
Kroz Ajnštajnovu teoriju do objašnjenja Naime, kako bi objasnili zašto je zlato baš boje koje jeste, naučnici tvrde da moraju krenuti od proračuna iz oblasti kvantne mehanike i Ajnštajnove teorije relativnosti.
Kako to kvantna mehanika vidi, elektorni u atomu nalaze se na izolovanim orbitama. Kada je srebro u pitanju, potreban je ultraljubičast foton, velike energije, kako bi se elektron prebacio na višu orbitu.
Foton je elementarna čestica, bez mase mirovanja. Fotoni manje energije pripadaju vidljivom delu spektra i odbijaju se od atoma, pa srebro deluje poput ogledala.
Elektron je sastavni deo atoma
Zatim dolazimo do relativnosti. Naime, zbog veličine atoma zlata, njegovi elektroni kruže upola manjom brzinom od brzine svetlosti.
Prema Ajnštajnovoj teoriji, pri velikoj brzini masa elektrona se povećava, a to znači da se smanjuje energija potrebna da se on izbaci iz orbite.
Atom zlata, zbog toga upija fotone koji pripadaju plavim talasnim dužinama, koji stižu do očiju osobe koja posmatra.
Kada se iz srebrnaste boje uklone talasne dužine koje pripadaju plavom spektru, ostaju samo one koje pripadaju žutom delu, pa nam se iz tog razloga zlato čini žutim.
Preuzmite android aplikaciju.
