Sama reč biblioteka je grčkog porekla i složena je od dve reči: biblion – što znači knjiga i theke – što znači kovčeg, pregradak ili ormar.
Sama reč biblion – knjiga nastala je prema imenu feničkog grada Bibliosa, odakle su stari Grci nabavljali listove papirusa, po kojima su onda pisali i slagali ih (tačnije: savijali) u knjige – bibliose.
Prve biblioteke nastale su pre više hiljada godina a osnovane su ubrzo nakon što su ljudi počeli da čuvaju podatke u pisanoj formi. U ovim bibliotekama, koje datiraju od 2500. godine pre nove ere, mogle su da se nađu ploče od gline. Većina tih biblioteka je uništena, ali su neka dela iz njihovih kolekcija ipak sačuvana.
Narod Mesopotamije je već oko 700. godine pre nove ere imao je dobro uređene biblioteke po svojim hramovima i palatama.
Najstarija poznata biblioteka na svetu najverovatnije je osnovana u tom periodu, a njen osnivač bio je asirski kralj Asurbanipal.
U Egiptu posebno mesto zauzimala je Aleksandrijska biblioteka, koju je izgradio Aleksandar Veliki u trećem veku pre nove ere.
Ona je bila je najveća i najpoznatija biblioteka antičkog sveta. Smatra se da je inspiraciju za njenu izgradnju dobio prilikom obilaska Asurbanipalove biblioteke.
Želeo je da sakuplja dela naroda koje je pokorio, da ih prevede na grčki i čuva u svojoj biblioteci. Ona je izgorila u požaru 50-ih godina pre nove ere.
Da li znate koja je biblioteka danas najveća na svetu?
Američka Kongresna Biblioteka(US Library of Congress) je nacionalna biblioteka SAD, smeštena u Kapitol Hilu u Vašingtonu, po svim standardima smatra se za najveću biblioteku na svetu.
Kongresna biblioteka je osnovana 24. aprila 1800. godine, kada je predsednik Džon Adams potpisao akt Kongresa, koji je predviđao prenos sedišta vlade iz Filadelfije u novi glavni grad Vašington.
Predstavlja najstariju federalnu kulturnu instituciju u SAD.
Predsednik Tomas Džeferson odigrao je važnu ulogu u uspostavljanju strukture Kongresne biblioteke.
On 26. januara 1802. potpisao je zakon koji je predsedniku omogućio da imenuje bibliotekara Kongresa i uspostavi Zajednički komitet za biblioteku koji će to regulisati i nadzirati.
Mnogi je nazivaju i „Istraživačkom rukom“ Kongresa Sjedinjenih Američkih Država.
Članovi Kongresa koji izrađuju zakone ne moraju nužno sami da vrše istraživanja, jer postoji čitav tim zaposlenih u Kongresnoj biblioteci koji će to učiniti umesto njih.
Biblioteka je smeštena u tri zgrade na Kapitol Hilu u Vašingtonu. Takođe, održava centar Kalpeper u Virdžiniji.
Njena zbirka uključuje preko 29 miliona katalogizovanih knjiga i drugih štampanih materijala na preko 470 jezika.
Više od pola materijala nisu na engleskom jeziku. U biblioteci se nalazi milion izdanja svetskih novina iz zadnjih tristo godina.
Sadrži više od 14 miliona fotografija, 5,5 miliona mapa, osam milion notnih zapisa i 70 miliona rukopisa.
U njoj se čuvaju i najvažniji američki filmovi, kao i zbirke retkih knjiga (uključujući i primerak Gutenbergove Biblije).
Sadrži neverovatnih 150,000,000 izdanja, istu u proseku posećuje 1,750,000 ljudi godišnje, a ima i više od 3.500 zaposlenih.
Bibliotekom rukovodi kongresni bibliotekar.
Biblioteka jednog novosadskog fakulteta druga je po veličini u AP Vojvodini
Preuzmite android aplikaciju.
