Наши факултети, поред тога што образују младе, могу се похвалити разним другим другим активностима и садржајима.
Тако мало ко зна да, Филозофски факултет поред тога што је један од факултета-оснивача Универзитета у Новом Саду, у свом саставу поседује библиотеку која је по величини друга библиотека на територији Аутономне покрајине Војводине.
Библиотека Филозофског факултета основана је када и сам факултет, у јуну давне 1954. године. Библиотека, тада када је основана, устројила је постојећу форму коју прати и дан данас.
Од 1954. године Библиотека Филозофског факултета обухвата Централну библиотеку и сецијализоване публикације за сваки смер, односно семинарске библиотеке.
На сајту Филозофског факултета стоји да је бригу о Библиотеци Филозофског факултета преузео Библиотекачки одбор, основан у децембру исте године и којег су чинили професори – академици.
Централна библиотека преузела је бригу о свим другим постојећим семинарским библиотекама Филозофског факултета и та одлука је донета 1955. године.
У првим годинама рада Библиотека Филозофског факултета имала је поред Централне библиотеке још шест семинарских библиотека које нису биле само за одсеке друштвено-хуманистичких наука, као што је то данас реч, већ и библиотеку за математику и физику које су чиниле један одсек.
Наиме, у време када су се у Новом Саду стварали први факултети, нису сви имали услове да се одмах отворе нити су могли сви бити подигнути одједном. Природно-математички факултет, на коме сада студенти изучавају математику и физику, основан је тек 1969. године. До тада је редовна пракса била да се часови студената математике и физике одржавају на Филозофском факултету.
Тада су постојали одсеци, као и семинарске библиотеке за те одсеке: одсек за јужнословенске језике, одсек за историју, катедра за енглески језика и књижевности, смер немачког језика и кљижевности, као и одсек за физику и математику.
Најстарија универзитетска и друга по величини библиотека
Библиотека Филозофског факултета временом се увећавала, заједно како су се и оснивале нове катедре на Филозофском факултету, поготово катедре за филозофију, социологију и психологију.
Данас Библиотека Филозофског факултета броји преко 550.000 публикација.
Библиотеку Филозофког факултета данас чине Централна билбиотека са још 17 семинарских библиотека: семинарска библиотека Одсека за англистику, филозофију, германистику, хунгарологију, историју, медијске студије, педагогију, психологију, романистику, румунистику, русинистику, славистику, словакистику, социологију, српски језик и лингвистику, као и српску и компаративну књижевност.
Библиотека је такође део електронског библиотечко-информационог система са каталогизацијом – „COBISS“.
Библиотека Филозофског факултета поред великог броја књига поседује легате, старе и ретке књиге, домаће академске и стране публикације.
Под најстаријом књигом ове факултетске ризнице води се књига штамапана 1586. године у Венецији под називом „Opera di Marco Marvlo Da Spalato“ књижевника Марка Марулића који је живео у периоду од 1450-1524 године.
Библиотеку карактерише стручност особља, систематичност, велики број доступних књига из поља друштвено-хуманистичких наука, као и велики број часописа, енциклопедија, речника и уџбеника.
Читаво овај опус чини Библиотеку Филозофског факултета другу библиотеку по броју публикација на територији Аутономне покрајине Војводине, као и најстарију и највећу високошколску библиотеку на Универзитету у Новом Саду.
Изнад Библиотеке Филозофског факултета, само је Библиотека Матице спрске, која као једина библиотека на територији Аутономне покрајине Војводине, броји милионска издања са преко 4.000.000 књига.
Zašto je Galerija Matice srpske umetničko i kulturno blago Srbije?
Преузмите андроид апликацију.
