Већина нас се барем једном недељно, ако не и чешће нађе у недоумици како се нека реч пише. Правопис српског језика је веома комплексан, што потврђују и честе грешке у правопису како у писаним тако и у дигиталним изворима. Свакодневно се на интернету сусрећемо са оваквим грешкама.
Како би подстакли правилно писање у српском језику, навешћемо неке од највећих недоумица у правопису нашег језика и њихова правилна решења.
Речца „не“
Треба почети од речце „не“, јер се заиста много пута срећемо са њеном неправилном употребом. Речца „не“ се пише спојено са придевима: неограничен, неодговоран, небитан, неописив, неважан… Док се уз глагол пише одвојено: не знам, не желим, не волим…
Oдрична речца „не“ се пише састављено само у следећим глаголима у личном облику: нећу, немам, немој и нисам.
На крају, треба нагласити да се речца „не“ уз именице, придеве и прилоге пише спојено: непријатељ, неспавање, неправда, незнање
С обзиром да/на (нешто) или обзиром на (нешто)?
Једини граматички исправан израз је с обзиром да/на (нешто). Често се саветује да се уместо оба ова израза користи израз без обзира.
Све време или сво време?
Пише се све време. Придевска заменица сав у средњем роду је све. Мења се по заменичкој промени: све – свега – свему – свим – свему у једнини и сва – свих – свима –свима – свима у множини. Ово е у све је остатак из давних времена кад је заменица све имала облик все. Иза меког с није могло доћи о него е.
Барем или бар?
Пише се и једно и друго. Бар и барем су речце које служе за изузимање и ограничавање, за истицање речи уз које стоје.
Досад или до сада?
Пише се и једно и друго. Сад и сада су прилози који значе у ово време. Досад и досада су прилози сложени од предлога до и прилога сад(а). Да ли ће се писати растављено или састављено зависи од акцента.
Кад је акценат на сад пишу се растављено: До сад смо овако, а од сада ћемо другачије. До је предлог и нема свој акценат, али ако акценат са прилога сад пређе на њега пишу се састављено: И досад сам живео на свој рачун, не желим ништа да мењам.
Ни за шта или низашта?
Пише се и једно и друго. Прилог низашта који значи без потребе, без разлога, узалуд, пише се спојено: убиће ме низашта. У одричним реченицама предлог раздваја одричну заменицу ништа и пише се растављено ни за шта: не бих те дао ни за шта на свету.
Самном или са мном?
Пише се са мном. Одвојено се пишу предлошке везе с личним заменицама: са мном, уза ме, преда мном.
Извинити (се) или извинути (се)?
Пише се извинити (се). Глагол извинити (се) значи замолити за опроштење и мења се: извиним (се), извиниш (се), извини (се), извините (се), извине (се), извинио сам (се), извинила сам (се), извинио се. Глагол извинути значи ишчашити, уганути и мења се: извинеш, извине, извинемо, извинете, извину.
Малопре или мало пре?
Пише се и једно и друго. Малопре је сложени прилог који значи непосредно пре овог тренутка, малочас: стигао је малопре из школе, мало пре тебе. Пре у другом случају није прилог него предлог са генитивом пре тебе. Пре у другом случају није прилог него предлог са генитивом претебе (супротно од после тебе). Мало после се пише одвојено.
Одељење или оделење?
Исправно се пише одељење. Код глаголских именица изведених од глагола са самогласником и у основи презента обавезно је јотовање: одељење, мишљење,мољење, а не оделење, мислење, молење.
Писање вишечланих бројева
Вишечлани бројеви, били они основни, редни или збирни, увек се пишу растављено ( сто четрдесет пет, хиљаду осамсто шездесет један, педесет двојица…). Посебно треба обратити пажњу на то да се облици као осамсто, седамсто, триста пишу састављено, али се осам стотина, седам стотина, три стотине, пишу растављено.
Састављено се увек пишу редни бројеви који на другом месту имају стотину, хиљаду или милион ( тристоти, двехиљадита, петмилионити… ), као и сложенице које у себи садрже број и неку другу врсту речи, као на пример: стопедесетогодишњица, трогодишњакиња, двочасовни, једанпут, двапут (али два пута).
Још једна напомена: број шестсто (600) има два пута групу ст у себи у свим облицима, како би се разликовао од облика броја шест (шестсто ученика / шесто чуло; шестостогодишњи период / шестогодишњи дечак).
Надамо се да смо у овом тексту успели да разјаснимо неке недоумице, наравно има их на претек у српском језику. Уколико се сетите још неких, пишите нам ваше правописне недоумице у коментар.
Ако желите да проверите тачност изнетих података и решите будуће недоумице, препоручује се Речник језичких недоумица Ивана Клајна и Правопис српског језика Матице српске.
Преузмите андроид апликацију.
