Grko-cincarska zajednica Novog Sada nalazila se na vrhuncu svog postojanja ’80-tih godina 18. veka, a ostalo je zabeleženo da je u Novom Sadu 1780. godine živelo oko 120 porodica ove zajednice. Danas skromna kuća u Grčkoškolskoj ulici na broju 3 čuva sećanje na ovu nekada brojnu novosadsku zajednicu.
Naime, poučeni primerima svojih sunarodnika iz drugih delova dijaspore, koji su odmah po doseljavanju i organizovanju zajednice osnivali grčke škole za svoju decu, tako su i Grko-Cincari u Ugarskoj krenuli u organizovanje svog vlastitog školstva.
Začeci Grčke škole zabeleženi su 1770. godine kada su Grci i Cincari dobili učionicu u Srpskoj školi.
Međutim, neposredno posle svečanog otvaranja, ustanovljeno je da nisu ispunjeni osnovni uslovi za normalan rad škole: nije bilo dovoljno đaka, ni kvalifikovanog učitelja za redovan rad, tako da je školska učionica ostala prazna. Samim tim je prvi pokušaj za pokretanje Grčke škole propao.
Sledeći veliki korak bilo je osnivanje Grčkog društva Novog Sada, 1. februara 1781. godine u kafani „Zeleni venac“, gde su se okupljali ugledni novosadski Grci i Cincari.
Marko Servijski je poklonio plac u središtu grada za zgradu Grčke škole, ali se ispostavilo da taj plac nije adekvatan za gradnju škole. Za potrebe otvaranja škole dobrovoljnim prilozima prikupljen je novac, te je za 5000 forinti na licitaciji kupljena Savićeva kuća, objekat koji se već nalazio na mestu buduće Grčke škole.
Dozvolu za adaptaciju i prenamenu objekta u obrazovnu ustanovu dobili su 1783. godine.
U ovoj školi đaci su znanje sticali na grčkom jeziku, postojala su tri razreda sa po dva odeljenja, te se i na taj način čuvala tradicija i poreklo novosadskih Grka i Cincara, doseljenih iz Makedonije i Epira. Ovu školu pohađali su đaci koji su prethodno morali da završe Srpsku osnovnu školu. Na nastavi se učila veronauka i molitva na grčkom jeziku.
Objekat Grčke škole važan je i sa još jednog istorijskog aspekta. Naime, za vreme Bune 1848. u ovoj kući su novosadski Srbi održali skup na kome su doneli odluku o dizanju ustanka.
Kao i mnoge kuće u Novom Sadu, tokom bombardovanja 1849. i ona je stradala, da bi dugo nakon tog strašnog događaja bila ruina.
Obnovljena je 1853. godine, kada su napokon prikupljeni prilozi za njenu obnovu.
Grčka škola radila je sve do 1863. godine, kada je zbog malog broja učenika zatvorena.
Kako je gradska administracija sve do izgradnje današnje Gradske kuće muku mučila sa smeštajem svojih službi, nakon zatvaranja škole u ovoj zgradi bio je smešten Policijski komesarijat.
Kao simbol jedinstva dva naroda, kuća je darovana Velikoj novosadskoj gimnaziji, što je i zabeleženo na spomen-ploči, postavljenoj na sredini fasade, iznad prizemlja.
Posle Drugog svetskog rata zgrada je korišćena samo kao stambeni objekat, a u tu svrhu se i danas koristi.
Znate li kroz koju zgradu su prošle sve kultne muzičke grupe poslednjih decenija?
Preuzmite android aplikaciju.
