Јегричка, парк природе од великог регионалног значаја према категоризацији заштићених подручија, својом лепотом краси срце Бачке. Ово предивно место испуњено зеленилом налази се на свега пола сата вожње од Новог Сада.
Колико је овај парк природе значајан, потврђује чињеница да је Јегричка од 2005. године припадала трећој категорији, да би у новембу 2022. године био проглашен заштићеним подручјем II категорије, односно да је од великог регионалног значаја.
Општине Бачка Паланка, Врбас, Темерин и Жабаљ могу да се похвале, јер се управо кроз ове општине простире Парк природе „Јегричка“, заузимајући површину од 1.193,19 хектара, док успостављена заштитна зона обухвата 5.701,60 хектара, која је поверена на управљање Јавном водопривредном предузећу „Воде Војводине“ из Новог Сада.
Ово заштићено добро подељено је у три целине:
- Прва целина: на крајњем западу, обухвата најузводнији каналисани део Јегричке,
- Друга целина: низводнији део водотока, са одликама готово природне равничарске реке,
- Трећа целина: најнизводнији део Јегричке, који заправо има улогу рибњака.
Рељеф ПП „Јегричка“ формиран је на јужној бачкој лесној тераси, са преталоженим лесом, али исто тако, у мањем проценту формиран је на алувијалној равни Тисе где је заступљен фини песковити и глиновити материјал.
Хидрографску основу овог парка природе чини река Јегричка, аутохтони бачки водоток разгранатог водног система, са два изворишна крака, Северна и Југозападна Јегричка.
До осамдесетих година 19. века Јегричка је имала карактеристике природног водотока, када су почети први хидротехнички радови, како би се спровеле мере заштите од сувишних унутрашњих вода. Због ове чињенице, данас се река Јегричка више не може сматрати правим природним водотоком.
Флора и фауна „Јегричке“
Јегричка је уточиште за 76 врста водених и мочварних биљака, 22 врсте риба, као и бројнe врсте сисара. Представља и дом за чак 198 врста птица, па се Јегричка налази на листи подручја од међународног значаја за птице – Important Bird Area (IBA), али исто се сматра и као међународно значајно подручје за биљке Important Plant Areas (IPA).
У дубљим деловима реке Јегричке развијају се заједнице: дрезге Ceratophylletum demersi, кроцања и таласиња Myriophyllo-Potametum, али и таласиња и дрезге Potamogetono-Ceratophylletum demersi. Уз обалу надовезују се појас вегетације фитоценозе белог локвања (Nymphaea alba), воденог орашка (Trapetum natantis) и локвањића (Nymphoidetum peltate).
На обалском региону, где су стална или повремена плављења, развијају се мочварско-барске вегетације: јежнице (Sparganietum erecti), трстике Scirpo-Phragmitetum, усколисног рогоза (Typhetum angustifolie) и сиротињске траве (Glycerietum maximae).
Флору Јегричке красе и врсте са Црвене листе флоре Србије, као што су: барска папрат (Thelypteris palustris), бели локвањ (Nymphacea alba), Водени орашак (Trapa natans) и машинка (Utricularia vulgaris).
Иако су многе легенде везане за бели локвањ, па је за древне Египћане локвањ био симбол Сунца и ускрснућа бога Озириса, а у древној Грчкој симбол платонске и неузвраћене љубави, ова предивна врста је данас угрожена, јер је мочаварног подручија све мање.
Јегричку одликује и богат рибљи фонд, међу којем доминира фамилија шарана. Такође, ту се налази и штука, чиков и сом.
Гмизавци и водоземци су такође нашли свој дом на овом влажном подручију, па се тако могу видети мали водењак и осам врста жаба, барска корњача и змије: белоушка и рибарица.
Изузетан број забележених врста птица учиниле су да се Јегричка налази на листи подручја од међународног значаја за птице – Important Bird Area. Ово подручије је станиште за врсте као што су: букавац, патка кашикара, сиви барски петлић и белобрка чигра.
Такође присутне су и ретке врсте попут патке њорке, црноврати и мали гњурац, сива гуска, еја мочварица, црна чигра, модровољка и цврчић тршћар, велика и бела чапља, ћубасти гњурац, мали вранац и друге.
Бројне врсте сисара такође доприносе богатству фауне ПП „Јегричка“. Водена ровчица је једна од њих, али се срећу и сисари: водена и пољска волухарица, пољски миш и видра, која се уједно налази, због њене природне реткости, на Европској и светској црвеној листи.
Поред изузетно богатог биљног и животињског света, вредност овог заштићеног подручија одликују и културно – историјске вредности. Салаши су нешто што је некада давно одликовало ово подручије. Данас се могу срести тек по који очувани салаш и мноштво трагова који су показатељ да су некада они ту били.
Чуруг је село само на пар километара од овог заштићеног подручија. У њему можете видети Ветрењачу из 1843.године и цркву Вазнесења господњег, два заштићена споменика културе.
Споменик привредног карактера чини очувана црпна станица са комплетним постројењем, смештена на 38. километру Тисе. Ова црпна станица је саграђена заједно са системом за одводњавање.
Због изузетних пејзажа, богатства флоре и фауне, али и културно историјских вредности, ово заштићено подручије је погодно за организовање програма едукације, али и за екотуризам.
На Јегричкој код Темерина налази се и Информациони центар за посетиоце, одакле почиње едукативна стаза дуга 3,5 км која води до осматрачница за птице. Центар пружа све неопходне информације посетиоцима о природним богатствима Парка природе „Јегричка“.
Како би у потпуности осетили и доживели лепоту „Јегричке“, вожња катамараном „Чигра“ дуга седам километара, употпуниће доживњај посетиоцима овог заштићеног подручија.
Šta je donela titula „Evropski grad šuma“ drugim gradovima, a što bi mogao da očekuje i Novi Sad?
Преузмите андроид апликацију.
