Da li treba da jedemo više zimi? Odakle naša potreba za povećanim unosom hrane kada temperature padnu?
Kada temperature počnu da padaju, sve više želimo da ostanemo kod kuće, da se sklupčamo pod ćebetom i da više uživamo u hrani.
Zašto osećamo ovu potrebu?
Istraživanje je obuhvatilo je oko 14.000 ljudi i saznalo više o njihovim navikama u ishrani tokom zime. Naime, kako temperature padaju, čini se da je sve teže kontrolisati glad. Brojke pokazuju da 51% žena i 59% muškaraca kaže da jede više kada je hladno. Ipak, 91% njih provodi više vremena kod kuće. Da bi se „utešili“ i zaštitili od niskih temperatura, mnogi se greju bogatim tanjirima.
Kako istraživanja pokazuju, glad je više povezana sa udobnošću, željom da se obroci podele sa porodicom i prijateljima nego potrebom za dodatnom energijom i instinktom za preživljavanje.
Teoretski, naše telo treba da održava temperaturu od oko 37 stepeni. Zimi je za to potrebno mnogo više energije jer sezonska hladnoća znači veću potrošnju energije za održavanje te temperature. Logično, više hrane nam omogućava da se borimo protiv hladnoće. Ovo se zove termoregulacija. Ali sa niskim zimskim temperaturama, takođe imamo tendenciju da budemo manje na otvorenom. A uz to imamo topliju odeću koja nas štiti. Istovremeno, svakako smanjujemo fizičku aktivnost. Sve su to faktori koji ukazuju na to da trošimo manje energije nego inače, što dovodi do nižih energetskih potreba. Bogatija ishrana stoga nije neophodna.
Ali ono na šta svakako treba obratiti pažnju jeste da unosimo dovoljno vitamina i minerala kako ne bismo održali dobar imunitet.
Pokušajte da tokom zime jedete što više proteina i hrane bogate vitaminom D. Neophodan je za regulaciju imuniteta, za rast i razvoj, za zdrave kosti i za mnoge druge procese u našem telu. Kako ga naš organizam proizvodi pod uticajem sunca, a tokom zimskih meseci to nije dovoljno, ishranu moramo pojačati namirnicama bogatim vitaminom D. To su ribe poput lososa, haringe, sardine, tunjevine. Osim u ribi, vitamin D se nalazi u jajima, goveđoj i telećoj jetri. Takođe, povećajte unos vitamina C da biste dodatno ojačali svoj imunitet. Najviše ga ima u agrumima (limun, pomorandže, grejpfrut), kiviju, bobičastom voću, brokoliju, kelju, karfiolu, paprici, kupusu…
Pored vitamina C, važan je i unos cinka. Najviše ga ima u crvenom mesu, jajima, mleku, žitaricama, pšeničnim klicama, spanaću, mahunarkama, semenkama bundeve, semenkama lana i suncokreta, bademima, orasima.
Preuzmite android aplikaciju.
