Да ли треба да једемо више зими? Одакле наша потреба за повећаним уносом хране када температуре падну?
Када температуре почну да падају, све више желимо да останемо код куће, да се склупчамо под ћебетом и да више уживамо у храни.
Зашто осећамо ову потребу?
Истраживање je обухватило је око 14.000 људи и сазнало више о њиховим навикама у исхрани током зиме. Наиме, како температуре падају, чини се да је све теже контролисати глад. Бројке показују да 51% жена и 59% мушкараца каже да једе више када је хладно. Ипак, 91% њих проводи више времена код куће. Да би се „утешили“ и заштитили од ниских температура, многи се греју богатим тањирима.
Како истраживања показују, глад је више повезана са удобношћу, жељом да се оброци поделе са породицом и пријатељима него потребом за додатном енергијом и инстинктом за преживљавање.
Теоретски, наше тело треба да одржава температуру од око 37 степени. Зими је за то потребно много више енергије јер сезонска хладноћа значи већу потрошњу енергије за одржавање те температуре. Логично, више хране нам омогућава да се боримо против хладноће. Ово се зове терморегулација. Али са ниским зимским температурама, такође имамо тенденцију да будемо мање на отвореном. А уз то имамо топлију одећу која нас штити. Истовремено, свакако смањујемо физичку активност. Све су то фактори који указују на то да трошимо мање енергије него иначе, што доводи до нижих енергетских потреба. Богатија исхрана стога није неопходна.
Али оно на шта свакако треба обратити пажњу јесте да уносимо довољно витамина и минерала како не бисмо одржали добар имунитет.
Покушајте да током зиме једете што више протеина и хране богате витамином Д. Неопходан је за регулацију имунитета, за раст и развој, за здраве кости и за многе друге процесе у нашем телу. Како га наш организам производи под утицајем сунца, а током зимских месеци то није довољно, исхрану морамо појачати намирницама богатим витамином Д. То су рибе попут лососа, харинге, сардине, туњевине. Осим у риби, витамин Д се налази у јајима, говеђој и телећој јетри. Такође, повећајте унос витамина Ц да бисте додатно ојачали свој имунитет. Највише га има у агрумима (лимун, поморанџе, грејпфрут), кивију, бобичастом воћу, броколију, кељу, карфиолу, паприци, купусу…
Поред витамина Ц, важан је и унос цинка. Највише га има у црвеном месу, јајима, млеку, житарицама, пшеничним клицама, спанаћу, махунаркама, семенкама бундеве, семенкама лана и сунцокрета, бадемима, орасима.
Преузмите андроид апликацију.
