Srpski jezik mnogo je stariji od svih onih koji ga trenutno govore, pa tako pamti i neke reči koje više niko ne koristi. Značenje tih reči još uvek je poznato nekima, iako ih ne upotrebljavaju, a znate li ih i vi?
Koje su to reči i šta one znače?
Pitajući se to, možda ste podigli svoje veđe, ili obrve, a ako smo pogodili, nemojte da vas je zort, to jest strah, samo smo nagađali. Ipak, možda ste to samo prenebregnuli, ili kako danas kažemo, zanemarili, stavili po strani, ignorisali.
Ako bi želeli ovaj tekst da čitate dockan ili docnije, uradićete to kasnije, a kada ga pročitate, možete reći da ste to uradili onomad, to jest maločas, pre izvesnog vremena.
Kada vam neko kaže „Blagodarim!“, on vam se zahvalio, a ako vam uz to nešto veli, onda vam govori, kazuje, ili naređuje.
Možda ste danas pogledali kroz pendžer, što znači da ste gledali kroz prozor, pa ste ugledali komšiju da vazda nešto majstoriše u dvorištu, ili drugačije, stalno, svaki dan nešto radi.
Streljivo vam možda neće trebati, u pitanju je municija, ali vam može biti zauvar – korisno, da se nađe.
Ako vam je svejedno gde ćete ići, možete ići kojekude, to jest bilo kuda, bilo gde, a tu reč možete koristiti i kao uzrečicu. Ako ipak znate gde hoćete, ali je tamo možda mračno, onda vam treba lučonoša – onaj koji osvetljava, nosi svetlo, a metaforički i znanje.
Ako se ove zime izgubite u snegu, potražite prtinu – ugaženu stazu, utaban sneg, pa možda naiđete na neko čeljade – osobu, najčešće mlađu.
Pitaćemo vas da li ste razumeli šta znače sve ove reči, a ako jeste, možete reći „Dabome!“, što znači naravno.
Časopisi i novine koje su Novosađani čitali pre više od 100 godina
Preuzmite android aplikaciju.
