Deca vole da oponašaju odrasle i da znaju su bili korisni, a na taj način se razvijaju samostalnost i empatija. Ali važno je da svoje dete ne nagrađujete džeparcem jer je to odgovornost koju dele svi u domaćinstvu i svi moraju da učestvuju u kućnim poslovima.
Učešće u kućnim poslovima pozitivno utiče na razvoj deteta i daje mu osećaj važnosti u porodici. Obavljajući zadatke koji mu se zadaju, razvija samostalnost, samopouzdanje, osećaj odgovornosti i empatiju.
Dete treba da se uključi u kućne poslove čim pokaže interesovanje. Istraživanja pokazuju da su kućni poslovi prilagođeni uzrastu dobar pokazatelj budućeg uspeha.
Deca koja imaju „obaveze“ u ranom uzrastu imaju veći uspeh u školi, bolje odnose sa drugima i uspešniju karijeru. Mala deca rado učestvuju iz potrebe za nezavisnošću, želje da se igraju, istražuju i oponašaju odrasle.
Da bi roditelji podržali dete, važno je da mu daju vreme i prostor i da prihvati nesavršen rezultat, pa i nered. Treba pohvaliti trud deteta, ali je najvažnije kako se ponašaju članovi porodice. Ako se svi bave kućnim poslovima, biće to dobar model za decu. Ali ako samo majka obavlja kućne poslove, teško je očekivati da dečak učestvuje u poslovima koje otac ne radi.
Odrasli često rade stvari za decu. To ih sprečava da steknu iskustvo i uvežbavaju veštine, a deca ostaju nesigurna i niskog samopouzdanja.
Takođe, nagrađivanje džeparcem nije dobra ideja. To je kontraproduktivno i smanjuje motivaciju. Poruka je da kućni poslovi nisu čin pomaganja jedni drugima već rad.
Dete od tri godine može da stavi igračke u kutiju, da baci sitno smeće, i veš u korpu. Dete od četiri ili pet godina može da se obuče, zalije cveće, obriše prašinu, odnese tanjir u sudoperu i namešta krevet.
Preuzmite android aplikaciju.
