Деца воле да опонашају одрасле и да знају су били корисни, а на тај начин се развијају самосталност и емпатија. Али важно је да своје дете не награђујете џепарцем јер је то одговорност коју деле сви у домаћинству и сви морају да учествују у кућним пословима.
Учешће у кућним пословима позитивно утиче на развој детета и даје му осећај важности у породици. Обављајући задатке који му се задају, развија самосталност, самопоуздање, осећај одговорности и емпатију.
Дете треба да се укључи у кућне послове чим покаже интересовање. Истраживања показују да су кућни послови прилагођени узрасту добар показатељ будућег успеха.
Деца која имају „обавезе“ у раном узрасту имају већи успех у школи, боље односе са другима и успешнију каријеру. Мала деца радо учествују из потребе за независношћу, жеље да се играју, истражују и опонашају одрасле.
Да би родитељи подржали дете, важно је да му дају време и простор и да прихвати несавршен резултат, па и неред. Треба похвалити труд детета, али је најважније како се понашају чланови породице. Ако се сви баве кућним пословима, биће то добар модел за децу. Али ако само мајка обавља кућне послове, тешко је очекивати да дечак учествује у пословима које отац не ради.
Одрасли често раде ствари за децу. То их спречава да стекну искуство и увежбавају вештине, а деца остају несигурна и ниског самопоуздања.
Такође, награђивање џепарцем није добра идеја. То је контрапродуктивно и смањује мотивацију. Порука је да кућни послови нису чин помагања једни другима већ рад.
Дете од три године може да стави играчке у кутију, да баци ситно смеће, и веш у корпу. Дете од четири или пет година може да се обуче, залије цвеће, обрише прашину, однесе тањир у судоперу и намешта кревет.
Преузмите андроид апликацију.
