Snovi, tema koja uvek budi nedoumice. Da li sanjamo, zašto sanjamo i šta snovi znače, često je tema od interesa za ljude.
Sanjanje je veoma složen proces, a dešava se tokom faze sna koja je poznata kao REM (Rapid Eye Movement) faza. Tada je naš mozak aktivan, ali mi fizički spavamo.
Nauka nije još uvek razjasnila zašto sanjamo, ali mogu se pronaći teorije koje se bave ovom tematikom.
1. Teorija psihološkog procesa
Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, smatrao je da su snovi manifestacija naših potisnutih želja, nesvesnih misli i emocija. Prema ovoj teoriji, snovi su način na koji naš nesvesni um procesuira unutrašnje konflikte i želje koje ne možemo ili ne želimo da izrazimo svesno. Na primer, snovi o letenju mogu predstavljati želju za slobodom, dok snovi o padaju mogu ukazivati na strah ili nesigurnost.
2. Teorija kognitivnog procesa
Ova teorija sugeriše da snovi služe kao način za procesuiranje informacija koje smo prikupili tokom dana. Pa tako, po ovoj teoriji, snovi nam služe da mozak organizuje i “spakuje”informacije, da pojasni problem i da rešenje, ali i da reši emocionalne dileme.
Kognitivna teorija ukazuje da sanjamo kako bismo obradili iskustva i emocije, čime pomažemo mozgu da se „oporavi“ i pripremi za novi dan.
3. Teorija memorije i konsolidacije
Ova teorija smatra da su snovi deo procesa konsolidacije memorije. Tokom spavanja, posebno u fazama sna sa REM aktivnošću, mozak prebacuje informacije sa kratkoročnog na dugoročnu memoriju. Snovi bi mogli biti „sporedni produkt“ ovog procesa – način na koji se prošle informacije organizuju, analizuju i integrišu. To je onaj primer kada tokom dana učimo nešto novo, uveče kada legnemo i zaspimo, informacije će nam ponovo proći kroz glavu kako bismo ih bolje zapamtili.
4. Teorija emocionalne regulacije
Snovi mogu takođe igrati važnu ulogu u emocionalnoj regulaciji. Ova teorija zastupa tezu da će nam sanjanje pomoći da obradimo i nivelišemo naše emocije. Snovi mogu biti način na koji naš mozak obrađuje stresne situacije i emocionalne reakcije koje smo imali tokom dana. Kroz snove, možemo se nositi sa anksioznostima, tugom, ljutnjom ili srećom, a snovi mogu biti način da se „oslobodimo“ tih emocija.
5. Snovi kao proces samoisceljenja
Neki psiholozi smatraju da su snovi način na koji telo i um pokušavaju da se „oporave“ od emocionalnih povreda ili trauma. Njihova teza se zasniva na tome da snovi pomažu u razjašnjavanju bolnih emocija ili trauma. Ovo je nesvesna radnja, ali naša podsvest pomaže da putem snova prevaziđemo gubitke i traume i pronađemo naš unutrašnji mir.
6. Snovi kao „nervni šum“
Postoji i teorija koja kaže da su snovi samo rezultat slučajnog „nervnog šuma“. Mozak je tokom sna još uvek aktivan, i može interpretirati nasumične električne impulse i senzacije, stvarajući slike i događaje koji postaju naši snovi. Ova teorija smatra da snovi nemaju dublje značenje, već su samo neželjeni ili nenamerni produkt aktivnosti mozga.
Kako tumačiti snove?
Nauka još nije pružila odgovor na pitanje zašto sanjamo, a takođe ni o značenju naših snova. Međutim, mnoga verovanja, kulture su snove tumačile kao poruke iz nesvesnog ili čak da su povezani sa spiritualnim iskustvima. Svaka osoba može imati jedinstveno tumačenje svojih snova, ali obično se veruje da snovi mogu odražavati naše misli, emocije i iskustva.
Zanimljivosti o snovima:
Zaboravnost snova: Iako svi ljudi sanjaju, mnogi se ne sećaju svojih snova. Smatra se da se sanjanje obično dešava u fazi REM sna, ali se samo manji broj snova „pamti“ kada se probudimo.
Lucidni snovi: Lucidni snovi su oni u kojima smo svesni da sanjamo, a neki ljudi čak mogu kontrolisati tok svojih snova. To je vrsta sna koja je često predmet interesovanja u psihologiji i neurološkim istraživanjima.
Snovi o ponovljenim temama: Mnogi ljudi sanjaju iste situacije ili osobe više puta. Ovo može biti znak da mozak obrađuje neku nezavršenu emociju ili nesvesni problem.
Kada pričamo o zaboravnosti snova ili da li uopšte sanjamo, zapravo većina ljudi zapravo sanja svako veče, ali se ne sećaju svojih snova čim se probude. To se dešava iz nekoliko razloga:
-Ako osoba iznenada i brzo pređe iz REM faze u buđenje, možda neće imati dovoljno vremena da procesira ili sačuva sećanje na san.
– Ako san nije bio intenzivan, mnogi ga ljudi neće zapamtiti. Često se događa da se ljudi sete svojih snova tek ako su „upisali“ ili pričali o njima odmah po buđenju.
– Genetski faktori. Neki ljudi jednostavno imaju bolju sposobnost pamćenja snova nego drugi.
– Ako je neko pod velikim stresom, njihov san može biti površniji ili prekinut, pa se neće sećati snova.
– S godinama, telesni i psihološki procesi spavanja se menjaju, što može učiniti snove manje učestalim ili manje jasnim.
Iako svi ljudi sanjaju, ne znači da će se svi ljudi sećati svojih snova. Razlike u ciklusima sna, sećanju, stresu i zdravlju mogu objasniti zašto neki ljudi imaju jasne i redovne snove, dok drugi možda ne pamte svoje snove ili ih doživljavaju ređe.
Samo sipajte so u posudu i ostavite ispod kreveta: Veliki problem će potpuno nestati
Preuzmite android aplikaciju.
