После воде, од природних ресурса, свет највише троши песак. У протекле две деценије урбанизација и индустријализација утростручиле су потрошњу, па из Уједињених нација упозоравају да планети прети несташица песка.
И у Србији потражња убрзано расте, а надлежни тврде да појачавају контролу вађења песка из река.
Када се погледају слике Сахаре тешко је и помислити да је песак негде већ дефицитарна сировина. Али та пешчана поља нису гаранција за безбедно снабдевање света том сировином.
Песак је важна индустријска сировина за више производа, посебно стакла. Од 2014. потражња песка на српском тржишту скочила је пет пута у поређењу са претходном деценијом.
“Тај обим потражње директно је индукован инвестиционом активношћу. Како јавног, тако и приватног сектора у грађевинарству. А оно што највише повлачи ту потражњу јесте изградња транспортне инфраструктуре“ казао је Вељко Ковачевић из Министарства грађевинарства.
Наша земља своје потребе још покрива из домаћих извора. Стручњаци кажу да вишедеценијска нелегална експлоатација оштећује приобаље река, мостове и покреће клизишта, што захтева оштрији надзор вађења песка.
Сматра се да та вредна сировина свету клизи из руку и због „пешчаних мафија“ које чине грађевинари, трговци и бизнисмени најчешће из Азије и Африке – па из Уједињених нација позивају на рационалну глобалну потрошњу песка.
Свет годишње потроши око 50 милијарди тона песка. Колико је то огромна потрошња потврђује и податак да би са том количином песка, сваке године, могао да се изгради зид висок 27 метара који би обавио читаву планету.
Прочитајте још вести из света бизниса.
Преузмите андроид апликацију.
