Rezultati studije pokazali su da bi redovna konzumacija veštačkih zaslađivača mogla biti povezana sa većim rizikom od razvoja srčanih oboljenja, ali neki stručnjaci pozivaju na oprez u vezi sa takvim zaključcima.
Milioni zaslađivača se dnevno konzumiraju u proizvodima poput dijetalnih gaziranih pića, delom kako bi se izbeglo povećanje telesne težine usled prekomerne konzumacije šećera, ali je zdravstvena ispravnost takvih zamena dugo bila predmet kontroverzi.
U nastojanju da procene uticaj veštačkih zaslađivača na razvoj srčanih bolesti, naučnici sa francuskog instituta analizirali su podatke o više od 100.000 odraslih osoba u Francuskoj.
U okviru NutriNet-Sante studije, između 2009. i 2021. godine, ispitanici su naučnicima pružili informacije o svojim navikama u ishrani, načinu života i istoriji bolesti, ako ih ima.
Trideset sedam odsto učesnika studije koristilo je veštačke zaslađivače, sa prosečnim unosom od 42 miligrama dnevno, što je ekvivalent jednom paketu zaslađivača ili oko trećine konzerve dijetalne sode.
Tokom devetogodišnjeg perioda praćenja, stručnjaci su zabeležili 1.502 srčana problema, uključujući srčani udar, anginu pektoris i moždani udar.
Studija je otkrila da su se srčane bolesti razvile kod 346 od 100.000 ljudi koji su konzumirali velike količine veštačkih zaslađivača, u poređenju sa 314 od 100.000 ljudi koji ih nisu konzumirali. Rezultati sprovedene studije su u skladu sa najnovijim izveštajem SZO objavljenim ove godine.
Naučnici ne preporučuju korišćenje zaslađivača kao bezbedne alternative šećeru. U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije iz aprila navodi se da ne postoji jasan konsenzus o tome da li su veštački zaslađivači efikasni u procesu dugoročnog mršavljenja i održavanja težine, ili su povezani sa drugim dugoročnim posledicama po zdravlje.
Druga studija, zasnovana na podacima Nutri-Net-a, objavljenim ranije ove godine, otkrila je korelaciju između razvoja raka i veštačkih zaslađivača kao što su aspartam, acesulfam kalijum i sukraloza.
Međutim, slična opservaciona istraživanja nedavno su naišla na kritiku medicinske struke jer ne uspevaju da utvrde uzroke razlika u rezultatima istraživanja. Naved Satar, profesor metaboličke medicine na Univerzitetu u Glazgovu, koji nije bio uključen u studiju, kaže da: „Postoje ogromne razlike u brojnim karakteristikama i životnom stilu ljudi koji konzumiraju veštačke zaslađivače u poređenju sa onima koji ne konzumiraju,“ što onemogućava izvođenje definitivnog zaključka. Ona je pozvala vlade da finansiraju dugoročna, randomizovana ispitivanja „kako bi nas približili istini“.
Njegovo veličanstvo – rogač, idealna i najukusnija zamenu za kakao
Preuzmite android aplikaciju.
