Не, то не значи да такво понашање треба да изгледа као у филму или књизи „Гордост и предрасуда“, прилагодимо се 21. веку, али придржавање улазних врата или мала помоћ при ношењу тешких кеса из трговине није на одмет.
Нећемо се ограничити само на мушке или женске манире, али ћемо навести неколико њих који су у данашњем друштву преко потребни. Куцамо на врата заборављених асова.
То није само спољашња форма понашања, опхођења и држања, то је стање ума и свест да ниси једина особа на свету, већ појединац људске расе која дели исти ваздух и земљу на лопти која се врти у круг већ милијардама година са свим осталим појединцима.
Вероватно да су сви упознати са класичним правилима да виљушка стоји са леве, а нож и кашика са десне стране тањира, те да се пилетина и ситни колачи једу прстима, међутим овај текст се неће бавити тим правилима, већ служи да потакне све вас да обновите знање лепог понашања и оплемените свој живот.
Кладим се да кад чујете реч манир, замислите уштогљене људе плаве крви како током неке непријатне и хладне вечере дискутују о одређеним темама уз извештачено и умишљено понашање, ипак манири су потпуна супротност.
То је стварање повољних и прикладних околности које нама и свету око нас само лепо доносе.
За почетак, уместо погледа у страну, довољно је комшији или познанику рећи добар дан и пружити осмех, схватам да је инфлација, али бар осмех није поскупео.
Било да је то једно здраво или обично питање, како су сви код куће? Сигурно да ћемо утицати на заустављање негативност и његов потпуни обрт у позитивно расположење.
Када се нађемо у прилици да се сударамо са особом другог пола на истом улазу, заиста момци уозбиљите се, пропустите прво даму или јој отворите врата, сигурна сам да ћете заузврат добити срдачно и насмејано хвала.
Када смо већ код манира на јавним местима, посебну пажњу бих посветила градском превозу, односно манирима појединаца у новосадским аутобусима.
Заиста има дивних људи, али аман, уђеш рецимо у двојку код Футошке пијаце и мораш да се тркаш са људима ко ће пре да уђе у тај бус, јер ето слободно је место и та нека жена се намерила да седне и не либи се да те млатне у пролазу, случајно, без извините.
Кад помислим да се мушкарац трка за слободно место у аутобусу помислим како је то особа која се сигурно у младости извлачила на равне табане или шта ти ја знам упалу мишића да би избегла служење војног рока.
Оно што је врло иритантно, а догађа се сувише често на новосадским аутобуским стајалиштима, јесте превелико нестрпљење путника да уђу у градски превоз.
Моје питање гласи, којом логиком размишљају док се гурају да што пре уђу у бус?
Још један мален подсетник лепог понашања је уступак места трудницама, деци и слабим особама.
Колико застрашујући поглед може да има шалтеруша или касирка пред крај смене, сви добро знамо, такорећи опекли смо се више пута, али пре него што почнем о томе колико заборављате на лепо понашање, ћу вас људски питати како сте?
Разумем да радите много и да за то радно време причате са разним људима, али вашу пасивну агресију, а често избачену на недужне људе, осетимо само ми који се ту нађемо игром случаја.
Знате на шта мислим, лупање печата, дрско узимање папира или агресиван тон у питању „да ли имате нешто ситно“? Тад не дај Боже да немаш нешто ситно јер ће да следи издах који помера тектонске плоче у кори земље.
Сви имамо лоше дане и разне тешке тренутке, међутим, предлажем да свим запосленима на било којем шалтеру или каси или месту где циркулише превелики број људи у опису радног места стоји љубазност као обавезна ставка.
Изражавајте захвалност, сигурно да ако неко утроши трунку свог времена и воље да вам помогне, за сав тај труд може да чује бар хвала, извините и пријатно.
Зар не мислите да је лепо да се сви са мало више поштовања обраћамо једни другима, посебно млађи према старијима, јер се старијим непознатим особама из поштовања персира.
Када видите да се неко мучи са великим стварима, коферима, кантама, кесама и било чиме гломазним, будите лепо васпитани, притрчите и помозите, знате како кажу „добро се добрим враћа“, можда се ви некада нађете у таквој позицији.
Такође једна одлика лепог васпитања и манира према природи јесте пажљиво бацање смећа о коме се недовољно прича.
Заиста не видим проблем да уколико се не назире канта за отпатке у близини, да се непожељан предмет сачува и баци првом приликом када се појави контејнер, ако ишта Нови Сад има канту на сваком ћошку.
За крај манири који треба да се негују између полова посебно ако су у романтичном односу.
Пре свега, зар не би било прелепо када би се сви подсетили каваљерства и џентлменског опхођења мушкараца према женама, када се практиковао „рукољуб“, отварање врата, дељење комплимената и стихова, куповина цвећа или слања разгледница и фотографија.
Заиста је прелеп призор видети такво опхођење код младића који се на такав начин удварају својим девојкама.
Лепи су то традиционални гестови који би многи могли да се подсете, а девојке које имате такав третман, уживајте у тој пажњи, можете се сврстати у срећнице.
Кад размислимо није тешко поседовати манире, ако ишта таквим понашањем другима можемо улепшати дан.
Преузмите андроид апликацију.
