Научници истражују зашто је емоционална веза између бака и деда и унука другачија од оне коју имају са сопственом децом.
Нова студија са Универзитета Емори у Атланти сугерише да се баке према унуцима понашају другачије него према сопственој деци, што за многе родитеље није изненађујуће. Џејмс Рилинг, професор антропологије, психијатрије и бихејвиоралних наука, мерио је функцију мозга око 50 жена које имају најмање једног биолошког унука или унука између 3 и 12 година. Студија је користила магнетну резонанцу за скенирање мозга бака док су гледале фотографије унука, родитеља детета и слике детета и одрасле особе са којом нису у сродству.
Када су баке гледале слике својих унука, подручја мозга повезана са емоционалном емпатијом, као што су острвце и секундарни соматосензорни кортекс, били су посебно активирани, рекао је Рилинг о резултатима студије.
„Емоционална емпатија“ је способност да се осећају емоције које осећа друга особа. Међутим, десило се нешто другачије када су баке погледале фотографије своје деце. „Када су погледали слике истополног родитеља унука, који је често, али не увек, одрасло биолошко дете баке, области мозга укључене у когнитивну емпатију, као што је задњи цингуларни кортекс, су посебно биле активирао“, рекао је Риллинг. Когнитивна емпатија је разумевање на когнитивном нивоу шта неко мисли или осећа и зашто, али постоји мање заједничког емоционалног искуства него код емоционалне емпатије. Рилинг и његов тим су раније спровели сличну студију у којој су очеви гледали слике своје деце. У поређењу са подацима везаним за оца, баке су показале јачу активацију мозга од очева у областима укљученим у емоционалну емпатију и награду и мотивацију. Наравно, постојале су неке варијације од особе до особе унутар група. На пример, неки очеви су имали боље резултате у емпатији од бака. У већини друштава, баке су важан извор помоћи у многим породицама.
Антрополог Кристен Хокс предложила је теорију, засновану на раду биолога из 1980-их и 1990-их, да људске женке, за разлику од других примата, преживљавају након својих репродуктивних година како би помогле у подизању нових генерација деце. Иако баке воле да се брину о својим унуцима, то обезбеђује опстанак њихових гена на путу. Док многи мисле да баке обожавају своје унуке јер их не виђају тако често као своје родитеље па их желе, Рилинг има другу теорију. „Мислим да би то могло да има више везе са „слатким“ фенотипом деце, који је вероватно еволутивно дизајниран да учини да одрасли сматрају да су допадљиви и да желе да се брину о њима“, рекао је он.
Шта кажу баке?
Баке са којима је Хафингтон пост разговарао имале су своје теорије. Мерион Конвеј, бака троје деце, мисли да има више „раста, узбуђења и уживања“ са својим унуцима. „Будући да ви заправо нисте ауторитет својих унука, већ присталица, отворенији сте за везу без стреса“, рекла је она. Дон Дејвис тврди да се другачије повезала са своја три унука јер их види као „празну плочу“ када су у питању везе.
Различита врста блискости коју осећам са својом децом у односу на унуке заснива се на нашој заједничкој историји. Родитељство може бити конфликтнији однос са борбом за моћ, постављањем граница, егом и одређеном одговорношћу за то како ће ваше дете испасти. То се унуцима у тој мери не дешава. Само их безусловно волиш и мислиш да је све што раде и говоре дивно и посебно – објаснила је.
Лиза Карпентер, бака шесторо унучади, пристаје да ради забавне активности са њима и пропушта изазовни аспект њиховог одрастања. Ипак, он се не слаже да се осећа више повезаним са својим унуцима него са сопственом децом, већ само гаји другачија осећања. „Највећа разлика је у томе што унуци код мене изазивају снажна осећања радости и ентузијазма у односу на моју одраслу децу. Чак осећам интензивну радозналост ко су они, шта се дешава у њиховим малим умовима, шта их занима, ко ће и шта ће постати“, објаснила је ова бака и признала да је на крају дугог и забавног дана са унуцима захвална да њена деца имају слободне вечери.
Преузмите андроид апликацију.
