Stres! Najčešće upotrebljivana reč, a često i reč za izgovor.
Možemo se svi složiti da sa sve većim dostupom informacija, ljudi su sve više napeti, užurbani što na kraju se odražava kao stres na naš organizam. Naravno to što su nam sada informacije dostupne u mnogo slučajeva nam služi, ali ponekad toliko bombardovanje sa nepotrebnim informacijama, zasigurno će nas uznemiriti.
Kada posmatramo ljudski organizam, hladnoća, vrućina takođe predstavljaju stres za naše telo, ali sada pričamo o stresu koji nas čini da se ne osećamo spokojno, onaj stres koji nam ne da mira.
Istina je – nije svaki stres loš, kao što se to medicinski kaže, već stres može da bude i dobar. Kako stručnjaci objašnjavaju, zdrava doza stresa zapravo radi za nas, pomaže nam da ojačamo, izgradimo otpornost. Zato je jako važno da se prepozna o kakvoj vrsti stresa je reč, kako ne bi došlo do narušavanja zdravlja, preterane opterećenosti.
Stres koji je dobar za nas i koji čak može da nam pruži osećaj blagostanja je takozvani eustres, što je suprotnost od distresa, koji predstavlja neku vrstu problema/nevolje. Eustres i distres su dve vrste stresa koji različito deluju na naše fizičko i mentalno zdravlje. Isti događaj, na primer, venčanje, mogao bi da izazove oba, i dobar i loš stres. Radi se o tome na koji način će naše telo percepirati i reagovati na taj stres.
Dok se dešava odgovor na stres, u našem umu i telu se dešavaju burne reakcije. Kada smo pod normalnim stresom, mi smo na početnoj liniji opuštanja, nailazimo na stresor, počinje reakcija na stres, podiže se do vrhunca, a zatim se vraća na početnu liniju.
Koje su to fizičke promene koje se dešavaju kada smo pod stresom, bilo dobrim ili lošim?
-proizvodi se kortizol, hormon stresa,
-negativno razmišljanje,
-velika fokusiranost na ono šta se dešava,
-mišići su napeti, srce ubrzano lupa, dizanje je plitko i intenzivno, jel telo vapi za kiseonikom,
-imuni sistem slabi.
Kada osetimo da je „pretnja“prošla, telo počinje da se sređuje i vraća u normalu. Tada se otkucaji srca smanjuju, disanje se normalizuje, a mišićna napetost popušta. Zapravo osećamo se kao da smo sa ramena bacili ogroman teret.
Ako prevaziđemo stresni događaj u životu i obradili čitav ciklus, svako sledeće iskustvo će izazvati pomisao „O ne“, ali ovog puta ćemo ipak i pomisliti „Ali ja to mogu“.
Međutim, ako smo često pod prevelikimstresom, sposobnost da se vratimo na početne vrednosti polako počinje da opada, onda kada nam život baci toliko stresora da počinjemo da reagujemo neadekvatno.
Evo nekoliko znakova da ste u opasnosti od preopterećenja stresom i vreme je da se pozabavite tim ako:
-je stres neprekidan i konstantan,
-se stres ne može kontrolisati i ne možete da se opustite ili se osećate kao da ste na autopilotu,
-imate problema sa regulacijom emocija,
-počnete da se krijete od života i/ili ljudi,
-doživljavate fizičke simptome kao što su glavobolja, bol u grudima, stomačne tegobe, probleme sa spavanjem ili češće mučnine.
Izuzev nekih objektivnih dešavanja koja nam mogu ugroziti zdravlje ili egzistenciju, savremen čovek je sklon da sam sebi proizvodi stres. Često smo napeti zbog stvari na koje jednostavno ne možemo uticati i tako sebi povećavamo napetost, loše se osećamo i uvodimo telo u stanje stresa. Zato na stvari koje su van naše kontrole, kao što su ponašanje drugih ljudi, njihoiva mišljenja o nama, stvari iz prošlosti, osećanja, izbori i odluke drugih ljudi, ne trebamo da se preterano osvrćemo i ulažemo energiju.
Kako bismo sebi pomogli i sebe izuzeli iz stresa, treba da se osvrnemo na stvari na koje mi možemo uticati. Zato postavite sebi pitanje: Kako brinemo sebi? Koje su moje odluke? Šta izgovaram? Kako se odnosim prema drugima?, Koja su moja osećanja? Da li ću poštovati pravila?
Svakako, ukoliko smo u situaciji da ne možemo sami sebi pomoći u borbi sa stresnim situacijama, uvek je dobro porazgovarati sa stručnim osobama, koje će nas usmeriti na pravi put savladavanja stresa i naučiti kako da reagujemo na naredne koje nam život nosi.
Preuzmite android aplikaciju.
