Veliki broj ljudi oseća naklonost prema kućnim ljubimcima i uživa u njihovom društvu, međutim kupovina ili usvajanje ljubimaca je važna odluka.
Kada dete iz škole ili vrtića dođe kući sa idejom da se udomi neki pas ili mačka, prvo na šta pomislite su ogromne količine dlaka i svakodnevno čišćenje stana.
Čim kažu da žele kućnog ljubimca vama prođe kroz glavu da će ukućanima služiti kao zabava i užitak a na vas će preusmeriti sve obaveze oko kupanja, šetanja, šišanja i čišćenja iza svog psa.
Naravno osim velike količine sreće koje mogu da nam pruže, kućni ljubimci su i obaveza.
Iako imate strogo pravilo da ne dozvoljavate nijednu životinju u stanu, ipak se podvuče neko mače ili kuče, jer retko ko može da odbije umiljatu detetovu molbu i presladak pogled tek udomljene životinjice.
Evo najčešćih izgovora na koje su se roditelji izvlačili.
„Mama i tata su rekli, nikad u životu ne sme pas u stan. Brat i ja smo ih nagovarali i na kraju smo uzeli psa. Zaključak je taj da je tata spavao sa Leom u krevetu, a mama mu je kuvala belo meso nedeljom. I da, slavili smo mu rođendan svake godine“, rekla je Milica za naš portal.
„Izričito nema životinja u stanu! Mogu samo zlatne ribice, i to je naše pravilo“, rekla je Jelena.
„Mi smo imali prostrano dvorište, tako da sve što je moglo da se udomi završilo je u našem dvorištu“, kazala je Aleksandra za Gradske info.
„Mogli smo da imamo samo ribice. Nisu nam dali životinje u stanu a izgovor je bio da baba neće doći da nas čuva ako bilo šta unesemo u stan“, rekla je Maša za naš portal.
„Moji su me odmah pitali da li ću biti odgovoran za ljubimca, naravno moja odgovornsot je trajala samo 5 meseci, dalju obavezu je preuzela mama“, rekao je Stefan.
„Imali smo dva psa, zeca, kornjaču i ribice. U dvorište smo sestra i ja donosile sve i svašta, nikad nam roditelji nisu branili“, kazala je Sanja za Gradske info.
„Imao sam haskija 17 godina, sada imam malog mešanca. Meni i sestri roditelji nikad nisu branili ali su nam naglašavali da su onda te životinje naša odgovornost“, rekao je Momir za naš portal.
„Pošto smo živeli u stanu, mogla sam samo da imam macu i ribice a htela sam kucu. Odgovor roditelja je bio da kuca nije za stan i da je velika obaveza“, rekla je Anđela.
„Oduvek je bilo životinja u izobilju kod mene u dvorištu. Svaka je imala svoje mesto da li kućicu ili svinjac“, rekao je Lazar za naš portal.
„Želeo sam nekog ljubimca, nije mi bilo važno da li je to mačka ili pas, ali mi roditelji nisu dozvoljavali. Odgovori su bili razni, od toga da je stan premali pa do toga da životinje nisu za stan. Na kraju su dozvolili da imam papagaja tigricu“, rekao je Nenad za Gradske info.
„U kući sam imala psa i mačku jer su bili u dvorištu, a u stanu mi nisu dali da imam čak ni ribice, jer je važilo pravilo da životinje nisu za stan, linjaju se i moraju redovno da se šetaju“, rekla je Tanja za naš portal.
„Nema nekog konkretnog razloga ali sam imala zabranu da udomljavam pse, iako imam dvorište“, rekla je Teodora.
„Iako je deda gajio golubove na krovu, meni nije bilo dozvoljeno da udomim nekog ljubimca“, kazao je Miloš.
„Odgovor je glasio, ne može ništa u stanu jer će se ljubimac osetiti, tako da nije bilo previše rasprave“, rekla je Aleksandra za Gradske info.
Preuzmite android aplikaciju.
