Психолог и аутор Шини Канг је у својој књизи навела да постије три типа родитељства, а један од њих је такозвано „медуза родитељство“. Као што само име говори, „медуза“ родитељи су родитељи флексибилни у односу са својом децом, њиховим жељама и потребама.
Родитељи који на овај начин одгајају своју децу ретко користе кажњавање или неко озбиљније постављање граница, већ су склонији комуникацији. То доводи до повећане привржености и повезаности родитеља и детета, због чега често можемо чути да се родитељи који користе ову методу родитељства према својој деци чешће понашају попут пријатеља, а не ауторитета.
Предности и недостаци медуза-родитељства
Иако овакво родитељство има одређених предности, доводи и до неких недостатака, упозорава Канг. С обзиром на то да су, како каже, ови родитељи попустљиви, вођени дететовим захтевима и немају велика очекивања, њихов начин васпитања може негативно утицати на неке аспекте дететовог живота.
Иако техника „медуза васпитања“ може да научи децу да буду флексибилна, отворена за промене и спремна да се самостално боре за оно што желе, она можда није најбољи приступ за све породице.
„Медуза“ родитеље сматрају попустљивим без контроле над својом децом. Овај стил родитељства може да има значајан утицај на дететов развој и вештине саморегулације, а деца чији родитељи користе овај приступ могу да добију превише аутономије пре него што за то буду спремна.
„Развојно, наша способност разумевања проблема, планирања одговарајућих решења и интегрисања повратних информација у наше доношење одлука није у потпуности развијена све до наших раних до средњих двадесетих година“, објашњава психолог Скот А. Рот.
„Крајњи задатак развоја адолесцената је управо та независност и аутономија.
„Када родитељ не проводи границе, не поставља рутине или не прати последице које резултирају одређеним понашањем, деца могу бити мање спремна за доношење промишљених одлука.
“Ми у бити имплицирамо да су наша деца способна да, метафорички речено, саграте кућу само најосновнијим и често поптуно неприкладним алаткама“, објашњава Рот, који каже да такве ситуације могу да доведу до тескобе и депресије код деце, као и мањак самопоуздања.
Заправо, студије су показале да овакав начин попустљивог родитељства може негативно да утиче на лични и емоционални развој детета.
“Родитељи који користе ову методу родитељства веројатно ће имати потешкоћа у одржавању контроле и постављању граница код деце. Овај стил родитељства такође ће се показати тешким ако постоји густ распоред или рутина које треба одржавати“, додаје Рот.
Преузмите андроид апликацију.
