Почетна > Бизнис
Бизнис

Да ли смо научили да купујемо преко интернета?

Све је више купаца у Србији који робу наручују преко интернета и многи су задовољни овом врстом трансакција. Иако и даље има проблема, највише када је реч о роковима за доставу пакета или рекламацијама, чини се да су домаћи купци савладали главне препреке у електронској трговини и користе све њене могућности.
Фото: Unsplash/glenncarstenspeters

Питање је зашто неки сајтови немају могућност плаћања картицама, а други имају више различитих начина на које се роба може платити.

Како је то дефинисано у нашим прописима, најважније за купца јесте да на страници са којом се обавља трговина има наведено јасно који су услови плаћања, који се налазе у оквирима услова продаје. Услови плаћања, наиме, спадају у предуговорно обавештавање потрошача које је обавезно према Закону о заштити потрошача.

„Уколико је робу или услуге могуће платити дебитном или кредитном картицом, потрошач би требало да буде обавештен о времену извршења трансакције, односно тренутку када ће му средства бити скинута са картице. Као и у случају информација о ограничењима у вези са испоруком робе, продавац је дужан да обавести потрошача о доступним начинима плаћања, најкасније на почетку процеса наручивања“ објашњавају у потрошачким организацијама.

Они упозоравају купце да није довољно само понудити расположиве начине плаћања у процесу поручивања. Трговац је дужан да помене и било какве евентуалне додатне трошкове.

Битно је напоменути да ви као трговац, без обзира на изабрани начин плаћања, потрошачу не смете наплатити више од износа који ви сами сносите услед коришћења тог изабраног начина плаћања.

То значи да уколико додатни трошкови у вези са плаћањем нису укључени у цену производа или ако потрошачима није јасно предочено да ови трошкови нису укључени у цену, то се сматра обмањивањем потрошача.

Дешава се на сајтовима да се слањем поруџбенице истовремено прихвата и обавеза плаћања, па је за купце важно да опет буду јасно обавештени на поруџбеници, или на било који други начин.

Уколико трговац не поступи у складу са овим, уговор или поруџбеница не обавезују потрошача, објашњавају у организацијама за заштиту потрошача.

И као савет у овој врсти трговине, увек треба имати у виду да је неопходно имати рачун по обављеној трговини. Трговац је дужан да за купљену робу или услугу потрошачу изда рачун.

Сваки издат рачун мора да садржи неопходне податке као што су име трговца, подаци о роби, цена и датум. У случају да је реч о више услуга које се не наплаћују, купац би увек требало да инсистира на издавању спецификацији рачуна. То га уосталом у случају било код проблема касније штити и омогућава да оствари своја права.

U Srbiji najmanje hiljadu radnji polovne garderobe

Преузмите андроид апликацију.