Ponekad svi poželimo da zažmurimo i vratimo se u prošlost, u ono lepše i bezbrižnije vreme kada su deca umela da provedu ceo svoj dan igrajući se na ulici. Još kada bismo u toj putešestviji kroz vreme i mi uspeli da ponovo postanemo deca, bilo bi sjajno, zar ne?
Međutim, iako nije toliko česta pojava i danas postoje kvartovi gde možete videti kako se deca bezbrižno igraju na ulicama.
Možda ova pojava u nekim drugim gradovima širom Srbije sve više postaje egzotika, ali Novosađani još uvek, na osnovu svojih prioriteta, mogu da izaberu deo grada u kome bi živeli.
Nekima je prioritet upravo ovo, da im deca odrastaju makar upola lepo kao što su odrastali oni.
U životu svakog deteta veoma je bitno da postoji ona jedna breza ispod koje se u vrelim letnjim danima postavi ćebe, te donesu svoje lutke i klikeri.
Ta breza je sigurna kuća, mesto na kojem nestaju svi problemi i smiruje se sva ona buka izazvana prekomernom upotrebom telefona i kompjutera.
Zapravo, jedina buka koja je dozvoljena i, štaviše, poželjna dok devojčice brinu o svojim “bebama“ jeste buka koju proizvodi zvuk sladoledžije.
Da, verovali ili ne, u nekim novosadskim naseljima se i dalje čuje prijatna melodija koja obaveštava mališane da je vreme za kuglu sladoleda.
“Gledaj kuda ideš!“, je jedna od najizgovorenijih rečenica ako pitate roditelje, međutim, na Novom naselju možete naići na potpuno obrnutu situaciju.
“Gledaj kuda ideš“ možete čuti i od novonaseljskih klinaca koji će vas opomenuti, kako ne biste nagazili i time uništili rupu koju su napravili za klikeranje.
Da! Iako nam se čini da to više niko ne radi, klikeranje je i dalje u trendu!
Džomberi, mlečkanjaci i viktorije i dalje umeju da zažuljaju kada ih roditelji nagaze na podu dnevne sobe.
Na Telepu je lastiš i dalje sastavni deo igre. Jedini problem je što mame više ne poseduju toliko šnajderske opreme kao ranije, pa se po gumu mora ići umesto u porodičnu ladicu, do najbliže pijace.
Blok je zbog velikog broja betonskih bedema možda i najinteresantniji kraj ukoliko se klincima igra “vija na visoko“.
Na Slanoj bari su ulice i dalje pune dece, osim kada je vreme ručka. Jedino tada, u određeno vreme klinci polako odlaze svojim kućama kako bi ručkali i odmorili se, a one koji se zaigraju i zaborave, na dogovor sa roditeljima podsete samo mame koje ne moraju ništa ni da kažu, osim da se pojave na prozoru.
Deca sa Limana i Podbare najbolje od svih znaju koliko je lepo igrati se u pesku.
Zelena dvorišta između zgrada krase gotovo svaki kvart. Međutim, nije zelenilo ono što naš grad čini posebnim, već čitav mali suživot koji se vodi u njegovim krošnjama.
Iako se u našem gradu iz dana u dan gradi sve više višespratnica koje pretvaramo u svoje domove, u njihovim blizinama ima toliko dečijih igrališta, improvizovanih travnatih fudbalskih terena i klikeraških arena koje prosto mame mališane na igru u prirodi.
Dakle, ukoliko kroz prozore ne čujemo onu poznatu graju dečijeg smeha, možda je vreme da video igrice zamenimo pištoljima na vodu, nahranimo klince jajima i šećerom i pustimo ih na ulice da imaju barem upola interesantno detinjstvo kao mi.
Preuzmite android aplikaciju.
