Živeti u Novom Sadu podrazumeva da ste nekada davno rekli “ne“ prestoničkom užurbanom tempu, a rekli “da“ čarobnoj baroknoj arhitekturi koja datira još iz druge polovine 19. veka.
Pre nego što je Novi Sad poprimio ovakav izgled kakav mu je danas svojstven, gradsko stanovništvo dičilo se kvalitetnim parternim ili spratnim zidanim kućama, dok su u perifernim delovima grada bile rasporstranjene podužne pravougaone kuće, takozvane trščare.
Dakle, iz priloženog se može zaključiti da su se, onomad, svi trkali kako bi živeli u što lepše građenim kućama bliže jezgru grada.
Danas je situacija znatno drugačija.
Istina je da sve više ljudi želi da živi u našem gradu.
Novi Sad zbog toga broji sve veći broj višespratnica koje imaju ulogu da svima onima koji to požele obezbede stan, odnosno mesto koje će nazivati domom.
Međutim, ima i onih koji nisu baš “ludi“ za životom u gradu, odnosno stanu.
Sudeći po novonastalim gradskim promenama, tačnije putevima i mostovima koji nam se tek smeše, živeti u predgrađu će za Novosađane postajati sve veći “hit’‘.
Tako, oni koji su nekada imali tendencije da žive što bliže žiži svih zbivanja, danas hrle u periferne delove grada gde je i dalje zagarantovan miran život u kući sa dvorištem.
Ključnu razliku između stanovanja u stanu i kući, ukoliko pitate novosadske domaćice, čini održavanje.
Prema njihovim rečima, stan je zbog kvadrature mnogo lakše očistiti, a tome pripomaže to što je za higijenu zgrade zadužen neko drugi, obično agencija za održavanje.
Oni koji žive u kući, svesni su da pored održavanja same kuće, oko bašte i dvorišta uvek ima nešto da se radi.
Međutim, zagovornici života u kućama kažu da se sve te obaveze poput zalivanja bašte, košenja trave, fabranja ograde itd… na kraju dana isplate kada konačno sednu u svoju malu oazu prirode zvanu dvorište.
Život u stanu pogodan je onda kada vam usred kuvanja ponestane soli, pa samo skoknete do komšinice koja živi u stanu pored po nju, bez da isključujete ringlu i pauzirate sa pravljenjem ručka.
Ipak, blizina sa komšijama koja je u ovom slučaju prednost ponekad može da bude i loša. Pogotovo u slučajevima kada je komšijin pas veoma glasan, dete ne prestaje da mu plače ili se, najednom, odlučio da napravi žurku sa muzičkim repertoarom koji vam ne odgovara.
Dobra stvar kod naših sugrađana jeste to što su oni poznati po svojoj kulturi i manirima, te stoga obično poštuju “kućni red“ u kome ne sme da se pravi buka.
Još jedna stvar koja bitno određuje da li će se jedan Novosađanin ili Novosađanka odlučiti za život u nekom od gradskih kvartova načičkanih zgradama ili ipak u poželjnim prigradskim naseljima poput Slane bare, Sremske Kamenice, Veternika i Futoga, jeste i njihov budžet.
Kuće su obično veće kvadrature ali su lokacijski udaljenije od centra što znatno određuje njihovu cenu, a stanovi su smešteni na takvim lokacijama da vam je sve na dvadesetak minuta hoda.
Zbog svoje gabaritnosti kuća će sigurno značiti i veći račun za struju, vodu i grejanje, dok će u stanu ti troškovi biti znatno manji.
Ipak, Novosađani se prilikom odabira nekretnine u kojoj će živeti najviše vode onim šta im je poznato.
Tako će oni odrasli u kućama uvek žudeti za velikim dvorištem kakvo su imali u detinjstvu, dok će onima koji su odrasli u stanovima uvek faliti ona ušuškanost, komfor i blizina svega koju nudi život u zgradi.
Preuzmite android aplikaciju.
