Високе температуре, чак и код оних највреднијих домаћина и домаћица, умеју да изнесу на сто једно веома битно и тешко решиво питање: Да ли кувати или наручити храну?
Новосађани нису од оне феле која нема времена да живи.
Може се овде све што се хоће, само ако се довољно жели. Из тог разлога добро организоване Новосађанке често кажу да им времена за кување ручка не фали, али мотивације, понекад, нажалост, да.
Када дође један такав дан обично се наручује породична пица, бургери, овал мешаног меса или тако нека брзинска клопа која одмах стигне, а задовољи потребе читаве фамилије.
Мушкарци који живе сами, иако често маестрално кувају, имају већу тенденцију да се хране “на отвореном“.
Њих једноставно мрзи да “пале“ ринглу, шпорет, купују намирнице итд, када цео оброк могу добити на једном месту, а често и за мање новца него што би издвојили за куповину намирница.
То је и разумљиво, јер, када живиш сам и скуваш, рецимо, пасуљ, не можеш да га скуваш у мањој количини, него га након свог кулинарског експеримента мораш јести читаве недеље, а то се никоме не ради.
Међутим, та “сува“ храна која се наручује нам понекад, колико год је волели, дође преко главе.
Сигурно сте, уколико нисте и сами изговорили, чули некога да каже: “Треба ми нешто кувано да ми проради стомак!“
Тада на ред долазе наше суграђанке које се декларишу као домаћице. Према њиховим речима не постоји ништа лепше него скувати ручак за своју породицу.
Није реткост и да неке Новосађанке покушају да освоје Новосађане навучене на брзу храну тако што ће им показати чари топлог оброка.
Оне заузете, кажу да обавезно појављивање куваног оброка на столу више није ни питање, јер су чланови њихових породица већ научени да једу кувано и да се пица, бургери, пецива и остала брзинска храна једу понекад, али ручак без чорбе није ручак.
Ипак, 21. век има лека за све, па и за синдром “ниси добра жена уколико немам скувано на столу“.
Уколико волите да прошетате Новим Садом, сигурно сте приметили да се отвара све већи број ресторана са куваном храном.
Не оних, спектакулатних, са разним јелима сервираним на најразличитије начине и именима која су бирана много дуже него што је трајао читав процес кувања јела, него брале, оно наше, супе, соса и меса.
У пластичну или стиропорску посудицу убаце вам све познате укусе којих сте се вероватно зажелели: чорба, сарма, пуњена паприка, пасуљ са и без меса, паприкаш, ћуфте, мусака, сви могући прилози и, наравно, салата.
Да прича буде још боља, ова храна се сервира у озбиљним количинама, онако, као када одете код баке на ручак, па се она у страху да не останете гладни потруди да вам препуни тањир.
Колико год нам у 21. веку животи били једноставнији због свега шта нам се нуди “на тацни“, појава наручивања хране поделила је Новосађане на два дела.
На оне који су благословени јер коначно више времена могу да проведу радећи нешто што воле, али и на оне који овај феномен сматрају производом лењости и најстрашније га осуђују.
Шта ви мислите?
Преузмите андроид апликацију.
